Španski, crveni  puž golać (Arion lusitanicus) najviše se širi tokom vlažnih godina. Hrani se noću i u periodu kišnog vremena,  uglavnom  kupusnjačama, salatom, biljkama iz familije krastavaca, pasuljem, paprikom, jagodom itd. Obično se razvija na površinama koje nisu mnogo uznemiravane. Štete nanosi na usevima u blizini zaklona. Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać”

Sl.1.Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Uzroci masovnog širenja golaća jesu uvodjenje monokultura, suženje izvora hrane usled korišćenja herbicida, promena strukture zemljišta, preobilno djubrenje, vlažna klima i globalno zagrevanje, raznošenje sinatropnih vrsta golaća.

Aktivno se kreće pri temperaturama 10 -25 stepeni. Krupnije jedinke prelaze veća rastojanja i duže se kreću od sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h, a na dan proseĉno predje 9.7 m. Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene težine, ili 50-100 cm2 lisne površine. Puževi mogu biti vektori razliĉitih biljnih patogena (gljiva, bakterija i virusa).

Suzbijanje

Agrotehniĉke metode:

Obrada zemljištaje je preventivna mera i efikasan naĉin za uništavanje jaja i mladih golaća. Jaja se dubljom obradom se zatrpaju, a površinskom obradom izlože sunĉevoj svetlosti (ubijaja jaja i tek ispiljene golaće). Plitko usitnjavanje površine i razbijanje zgrudvanog zemljišta uklanja potencijalna dnevna skloništa i ograniĉava golaće na kontrolisana mesta,

• Uništavanje korovskih biljaka,
• Uklanjanje ili zaoravanje biljnih ostataka,
• Promena režima zalivanja biljaka, obavljati u jutarnjim časovima zalivanje,
• Đubrenje treba obavljati mineralnim djubrivima, koja imaju moluskocidna svojstva u kontaktu sa kožom puževa. Nasuprot tome, primena zelenišnih djubriva, komposta i stajnjaka veoma je riziĉna jer privlaĉi golaće sa okolnih površina.

Mehaniĉke metode

Uklanjanje skloništa za golaće – sklanjanje kamenja, drveta, folija, dasaka, limova, djubreta i drugih zaklona.

Ruĉno sakupljanje španskog golaća najekonomiĉniji je metod na manjim površinama. Tokom leta i jeseni, od ranih jutarnjih ĉasova, ili posle popodnevnog zalivanja površine (da se izmame golaći), treba puževe nabadati na improvizovane “viljuške” od šiljate žice ili jakih igala i otresati ih u kanticu sa rastvorom deterdženta, soli ili vrućom vodom.

Postavljanje barijera (u obliku kanala, ograda ili tretiranjem površine u trake) olakšava prostornu manipulaciju drugim merama i otežava prodor golaća sa okolnih površina. Koriste se plitko ukopane (15 cm) niske (20 cm) ograde od bakarnog ili cinkanog lima ili mreže oko parcele.

Postavljanje klopki (daske, saksije, crep, mokri džakovi, oluci) koje se pune mamcima-kriškama krompira, mrkve, jabuke, salatom, kupusom, prekrupom i prazne se u jutarnjim ĉasovima, a koje se lako mogu improvizovati: ukopa se posuda da viri 2 cm iznad zemlje, napuni sa malo piva ili mleka, ili fermentisanog voća i vode, i zaseni odozgo. Puževi golaći upadaju i dave se.

Alternativni načini suzbijanja puževa fizičkim barijerama pri čemu se koristi piljevina, kreč, kameno brašno, pesak, oštri šljunak, sve što skida sluz s puževa tela. Posipa se po tlu oko biljaka. Od alternativnih načina koriste se i biljke s repelentnim svojstvima, kao što su lavanda, ruzmarin, paradajz, beli luk, kadulja i dr. Za odbijanje puževa koriste se njihova eterična ulja koja se dobiju. Često se ovim ekstraktima dodaje i neko voćno sirće.

Postavljanje tanke žice oko parcele ili objekta povezane sa slabom strujom sprečava pojavu puževa u usevu povrća,

Hemijske metode

Arion (5 g peleta po 1m2), Gardene (5 g peleta po 1 m2), Pužomor palete, Mesurol granulat (30-50 g/m2). Nakon toga 20 dana ne obrađivati zemljište. Tretiranje vršiti u popodnevnim satima i ne dozvoliti da preparat padne na tretiranu biljku. Rasturanje preparata treba izvoditi između redova.

Preporučuje se kombinacija Pužomor peleta u kolicini 5 kg/ha sa mamcima od plodova jabuke jer se time postiže privlacenje puževa, ali i bolja distribucija preparata na odgovarajucem terenu.