U v o d

Žilogriz (Capnodis tenebrionis L,Buprestidae) je poznata štetočina Sredozemlja, a u Srbiji se redovno javljala u Južnim delovima kao što su Leskovac i Prokuplje, ali u manjoj brojnosti. Na području Jablaničkog okruga ukupno je 8.000 ha koštičavog voća, a od toga 2.000 ha su višnje,ekotip Oblačinska. Prosečne površine višnjika su 1-2 ha i zbog promenljivosti tržišne vrednosti, proizvodnja je uglavnom ekstezivna.Programi zaštitite višanja od bolesti i štetočina svedeni su na minimum. Ekstezivnost uz otopljavanje vremena a i sadjenje višanja na ukupno većim površinama favorizovalo je razviće ovog insekta. Tako, Ilić i Stamenkovic,2009. godine u području Prokuplja su zabeležili povećanu brojnost C.tenebrionis.Ali, u 2012 godini, a posebno u 2013. godini došlo je do prenamnoženja i konstatovane su velike štete u obliku slabljenja i sušenja stabala. Procenjuje se da je u 2013. godini do 50% stabala iskrčeno u pojedinim višnjicima. Osim višnje, žilogriz oštećuje i ostale koštičavo voće.

Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.,Buprestidae) se u severnim krajevima Srbije javlja u većem broju nego žilogriz (Tanasijevć, Ilić,1969). Za razliku od žilogriza koji se hrani uglavnom višnjama i šljivama, jer su najzastupjenije u južnim reonima, P. lugubris se hrani i pravi štete na kajsijama, šljivama, trešnjama, višnjama, bademu i breskvama.

Imajući u vidu štete koje žilogriz i šillokrilac izazivaju,sličnost u razviću,značaj višanja i koštičavog voća u izvozu Srbije, kao i da nema razradjenih mera suzbijanja (Tanasijević, Ilić,1969), cilj rada je bio da se prati razviće žilogrizau kontrolisanim poljskim uslovima, razrade i preporuče mere suzbijanja .

Metod i materijal rada

U toku 2013 godine, stabla višnje sa korenom, a sa simptomima ishrane žilogriza, presadjena su u velike saksije i stavljene u kavez u poljskm uslovima. Svakih 10-14 dana, kavezi su pregledani i utvrdjena je ishrana imaga, polaganje jaja i podizana kora da bi se utvrilo razviće C. tenebrionis .

U poljskim uslovima, ručno su sakupljena imaga C.tenebrioniis i P. lugubris na stablima da bi se utvrdila brojnost i vrste žilogriza. U višnjicima, svakih 10-14 dana su vadjena oštećena ili osušena stabla, podizana kora da bi se utvrdili brojnost,stadijum žilogriza i vreme pojave pojedinih stadijuma razvića.

Mnogi voćari iz različitih lokaliteta, su slali uzorke na potvrdu vrste žilogriza što je registrovano posebno u pogledu lokaliteta i vremena pojave imaga C.tenebrionis i P. lugubris. Zahvaljujemo se prof dr Radmili Almaši na determinadiji P. lugubris.

Praćenje razvića P.lugubris je bilo na osnovu pregleda uzoraka koje su voćari iz područja Fruške Gore slali autorima.

Biologija žilogriza u Jablaničkom okrugu

Prvo izletanje imaga P.lugubris u Velikoj Remeti počelo je 5. maja.Voćnjak je veličine 7 ha i žilogriz je konstatovan najviše na trešnji, zatim višnji, kasiji,breskvi i šljivi.

Prvo izletanje imaga C.tenebrionis na višnji ekotip Oblačinska u reonu Leskovca bilo je 25. maja 2013. godine U uzorku od 20 imaga, 18 su bili C..tenebrionis i 2 imaga P.lugubris što znači da se u ovom reonu razvijaju obe vrste ali je dominantna C.tenebrionis. Ove dve vrste imaju sličan ciklus razvića, ali vremenski različit što može da koplikuje suzbjanje.Simptomi šteta na koštičavom voću se ne razlikuju kod ove dve vrste. Imago C.tenebrionis ima vratni štit sive boje koje sa starošću može da izgubi (sl..1). Imago P.lugubris je jednobojan, svetlobraon boje.

Odmah po izletanju imaga C.tenebrionis počinju da se hrane i kopuliraju. Ženke se pare više puta s istim mužjakom. Kada imaga lete čuje se šum jer udaraju krilama o grane. Ako se stablo potrese imaga padaju na zemlju. Imaga pregrizaju peteljke listova i već 3. juna nadjeno je dosta opalih listova ispod krošnje stabalaSlično, imaga P. lugubris pregrizaju peteljke listova ali oštećuje i više koru mladara. Lišćem se skoro ne hrane. Intenzitet ishrane je slab i imago može da živi bez ishrane mesec dana. Kako je kora, hrana niskog kvalitetnog sastava, imago živi godinu i više što produžava razviće žilogriza na dve godine. Imaga su malo pokretna i obično se nalaze na mladarima. Podizanjem temperature, iznad 25^oC, a posebno iznad 30^oC, imaga su aktivnija i lete na nivou višnjika ali mogu preletati i na druge voćnjake. Imaga C.tenebrionis smo nalazili smo u višnjjicima do pojave prvih mrazeva.

Ishrana korom koja ima osim sokova i dosta celuloze znači da u crevu postoji odredjena mikrofauna i alkalna sredina visoke pH vrednosti radi razlaganja celuloze.

Prva jaja nadjena 27-28. maja u kavezima na abdomenu imaga, a imaga ih polažu na zemlji pojedinačna ali i u grupicama. Ako ima pukotina ,ženke mogu položiti i nešto dublje u zemlju. Jaja su belo do žućkaste boje, lepljiva i na njima se lako lepi zemlja pa ih je teško uočiti. Ženke se hrane na stablu, silaze niz stablo, polažu jaja na skrovita mesta na zemlju ili na donjem delu stabla,,penju se i hrane i tako najmanje 3 meseca. U početku ishrane polažu veći broj jaja, a ukupno do 600 jaja u toku 3 meseca odnosno u toku života.

Posle 10-20 dana od polaganja jaja, dolazi do pilenja larvi koje se kreću kroz zemlju prema korenu u koje se ubušuje ispod kore. Hrani se unutrašnjim delom kore (kambijumom). Simptomi naseljavanja i ishrane žilogriza uočavaju se tek posle izvesnog oštećenja kore

Porastom, larve prelaze iz tanjeg u deblje korenje, a na kraju u korenov vrat i prizemni deo stabla. Larve imaju 8 presvlačenja ili 9 stupnjeva razvića. Imaju karakterističnu veću glavu i 3 grudna i 10 abdominanih segmenta .Odrasla larva dostiže dužinu do 7 cm. Na jednom stablu višnje, ispod kore nalazili smo 10-15, a najviše do 30 larvi. Razvoj larvi traje duže od godinu dana tako za vreme prezimljavanja mogu se naći larve ali koje su prekinule ishranu, lutke i imaga. Najbrže razviće žilogriza je na višnjama.

Ishrana larvi izaziva poremećaje u snabdevanju mineralnim hranivima stabala višanja. Simptomi naseljavanja i ishrane žilogriza uočavaju se tek posle izvesnog oštećenja kambijuma odnosno presecanjem sprovodnih sudova kroz koje se snabdevaju stabla vodom i hranljivim materijama. U poćetku listovi i plodovi su sitniji. Sušenje stabala mogu izavati već 3 larve posebno ako se razviju do poslednjeg stupnja i dodje do prstenovanja kore stabla. Ovo se smatra prag štetnosti za mladja stabla.

Prve lutke konstatovane su 15. jula ispod kore u komoricama koje su delom izdubljene i u drvenom delu stabla. U početku lutke su svetlije, a kasnije potamne.

Prva nova imaga u 2013. godini formirana su 5. avgusta u komoricama ispod kore gde ostaju preko zime.

Mere suzbijanja

Žilogriz nije na listi značajnijih štetočina u Srbiji i nema registrovaih insekticida. Da bi se ovaj zakonski previd premostio,mere suzbijanja preporučuju državne savetodavne stručne službe, na osnovu praćenja biologije, a mere moraju da zadovolje uslove zdravstveno bezbednosti voća.U reonima gde su značajnje štete od šiljokrilca, savetodavna stručna služba treba da prati razvojni ciklus razvića ove štetočina.

Uslovi koje treba da zadovolje insekticidi u suzbijanju žilogriza

Osim efikasnosti prema žilogrizu, insekticidi moraju biti prilagodjeni životnom ciklusu žilogriza u pogledu dužine delovanja, karenci i zaštite čovekove okoline. 

Insekticidi koji se mogu koristiti za suzbijanje žilogriza

Osobine insek.      foksim GR     teflutrin GR     bifentrin EC     hlorpirifos EC i GR        

Rast voda ml/lit        1.5               0.02 mg           > 1.0 µg               1.4

Kow log P                4.1               6.4                   > 6.0                   4.7

Napon pare:            10-1              8.4 mPA            10-3                    2.7mPa

DT-50 voda/dani         3              30.0                     1.5

DT-50 u zemlji.        brzo           24-150                 53-192                33-56

                                                                               106 dana prosek

Koc                        686             131000             131 000            1250-12600     

Rastvorljivost insekticida u vodi. U izbor mogu doći samo insekticidi koji su malo ili skoro nerastvorljivi u vodi ili ne mogu se usvojiti korenom ili korom. Takav je naprimer teflutrin, bifentrin,hlorpirifos i dr.

Podeoni koeficient mora biti iznad 4 što pokazuje da nema sistemičnost. Isključivo kontaktno delovanje imaju samo piretroidi koji se mogu koristiti u zemlji kao što su bifentrin i teflutrin.

Poluživot u zemlji ili DT 50 mora biti duži od 60 dana da bi obezbedio efikasnost najmanje 2 meseca. Ovo je povezano i sa naponom pare. Takav je na primer bifentrin. Ako je DT - 50 kraći od 60 dana, dužina polu-života se mora obezbediti formulacijski u obliku granulata ili mamka.Takvi primeri su teflutrin, hlorpirifos i donekle fibronil.

Vezivanje insekticida za zemlju ili Koc mora biti veći, da se ne ispira vodom. Da bi se ravnomerno distribuirao u zemlji odnosno formirao zonu insekticida koju moraju larve da prodju,mora se inkorporirati.Takav primer je bifentrin i donekle horpirifos.

Mere suzbijanje pri podizanju mladih voćnjaka

Mineralnom ishranom preko zemlje, smanjiti štetno delovanje larvi žilogriza i u jesen koristiti oko 300-500 kg/ha NPK tipa 8-12-23. U program zaštite koristiti strobilurine zbog zelenog efekta kao i fosfite kao što su K-fosfit (Fenix) ili Al-fosftit, radi boljeg razvijanja korena i povećanja otpornosti voća.

Za zaštitu višnje od ishrane žilogriza u godini sadnje

U jamiće staviti 25-35 g insekticida u formulaciji granulata na bazi hlorpirifosa ili 5-10 g preparatana bazi fipronila u obliku mamka. Prilikom dodavanja insekticida, voditi računa da ne ostanu na površini zemlje granule odnosno mamci. Karenca: Obezbedjena vremenom primene

Suzbijanje žilogriza u rodnim voćnjacma

Delovanje na jaja

U vreme ishrane imaga i dozrevanja ovariola odnosno kada ženka polaže 200-600 jaja u toku 60-90 dana koristiti inhibitore sinteze hitina tipa egdizona (diflubenzuron) kojeg imaga unose sa hranom u abdominalnu duplju gde se nalaze ovariole. Imaga imaju pH alkalno i razlažu diflubenzuron koji deluje na sintezu hitina jaja. Ženke polažu jaja iz kojih se ne pile larve. Efekat delovanja diflubenzurona se vidi tek sledeće godine. Karenca: 14-21 dan

Delovanje na ispiljene larve zalivanjem vodom

U periodu pilenja larvi odnosno od kraja maja do kraja jula,zemlju ispod krošnje zalivati vodom s vremena na vreme,koja izaziva visoku smrtnost larvi.

Delovanje na ispiljene larve insekticidima

Koriste se preparati na bazi bifentrina (10 EC) u količini 1,5-2 l/ha sa 500 l vode/ha. Prska se prizemni deo stabla i zemlja ispod krošnje(jaja su položena do 30 cm oko stabla),a zatim se inkorporira frezom do 10 cm dubine. Ispiljene larve ne mogu da prodju zaštićenu zonu insekticidom i dodju do korena Karenca :obezbedjena vremenom primene

Suzbijanje imaga za vreme ishrane na stablu

Imaga lete uglavnom samo kada su veće temperature iznad 25^oC ,a posebno iznad 30^oC. Da bi se sprečio let imaga i širenje unutar voćnjaka a posebno preletanje u druge voćnjaka, koriste se folijarno insekticidi neposrednos posle berbe pa se problem karence nepostavlja. Najefikasniji su preparati na bazi hloririfosa, fosmeta, hlorpirifos +cipermeptrina i thialokloprida.

Biološko suzbijanje žilogriza

Korišćenje entomopatogene nematode (Rhabditida:Steinernematidae)

U ogledima ali i u praksi u vreme početka pilenja larvi žilogriza, koristi se preparat na bazi nematode Steinernematidae u formulaciji gela ( Juaneda,A,M,2009). Primena preparata je uslovljena redovnim zalivanjem jer nematode moraju da plivaju da bi našle larve žilogriza. Ukoliko postoje uslovi za navodnjavanje,primenom nematoda može se spustiti brojnost žilogriza ispod praga štetnosti od 3 larve po stablu.

Primena entomopatogene gljive Beauveria bassiana de Bassi ( Deutoromicetes, Moniliales)

Na bazi ove gljive registrovan je u Srbiji preparat Naturalis. B.bassiana luči ferment hitinazu kojim razlagaže hitin jaja ili pokožice larava. Koristi se u početku polaganja jaja ili pilenja larvi C.tenebrionis. Preparat smanjuje pilenje larvi za 84,5 – 94,5% ,a uginjavanje larvi je od 23,5 - 100% u zavisnosti od vlage (Morante,2009). Naturalis se može koristiti i u jesen zalivanjem ili pred kišu. Vlaga izaziva klijanje spora i infekcije   lutaka, a posebno imaga u toku zime (Marranino i dr.2006). U toku pregleda naseljenih stabala višnje sa C.tenebrionis, u višnjicma koji su zalivani, našli smo imaga uginula od B.bassiana, što pakazuje da se može Naturalis koristiti i u praksi.

D i s k u s i j a

Žilogriz je napravio štete kod ekstezivno gajenih višnjika. Nepoznavanje uzroka i ostavljanjem osušena stabla i sa simptomima ošećenja u voćnjaku zatim, vadjenjem i ostavljanjem osušenih stabala bez odsecanja korena i vrata stabla pospešuje prenamnoženje žilogriza. Suzbijanje na nivou okruga sagledava se tako što će Poljoprivredno stručna službe pratiti razviće žilogriza i davati preporuke. Pre početka vegetacije u 2014. godini moraju se sva oštećena stabla iskrčiti, odseći koren i vrat stabla gde je prisutan žilogriz i spaliti. Bez ovoga, zaštita svakog pojedinačnog voćnjaka daje rezultate ali znatno povećava troškove.

Žilogriz će indirektno uticati na uvodjenje intezivnije proizvodnje višanja. Kod podizanja novih višnjika koristiti certificirane sadnice, posebne klonove Oblačinske višnje. Ishtrana zahteva primenu NPK sa većom količinom fosfora i kalijuma.

Z a k l j u č a k

Na nivou okruga žilogriz se može suzbijati vadjenjem sitnolisnih i osušenih stabala od žilogriza, zatim spaljivanjem korena i vrata stabala čime se značajno smanjuje potencijal za širenje i intenzitet šteta.

Na nivou voćnjaka, žilogriz se može suzbiti pri sadjenju novog zasada primenom insekticida u formulalciji granulata, za vreme ishrane imaga primenom IGR insekticida, u veme piljenja larvi prskanjem donjeg dela stabla i zemlje zatim inkorporiranjem do 10 cm dubine i primenom bioloških insekticida na osnovu entomopatogenih nematoda i gljiva. Pristup suzbijanju mora biti regionalan i preventivan.

Literatura

Balashowsky A..S.(1962): Entomologie appliquee a l agriculture.:Capnootis nuisible aux arbres fruitiers a noyau et a pepins::250-276.

Ilić N.Stamenkovć S.(2009): Capnodis tenebrionis .Štetoćina Oblačinske višnje u Topličkom regionu

VI..Kongres Zaštite bilja (Knjiga I) ,Zlatibor,Novembar 23 -27.94.

JuanedaA.M.(2009). Los nematodosentomopatogenos (Rhabditida:Steinnematidae y Heterorhabditidae) para et control del gusano cavbezudo Capnodis tenebrionis ( Coleoptera :Buprestidae) Univeritat Autonoma de Barcelona.

Manar Fawzi Bani Mfarrej, Naim Saud Sharaf (2010): Life Cycle of Peach Rootborer Capnodis teenebrionis L. (Coleoptera:Buprestidae) on Stone - Fruit Trees. Jordan Journal of Agricul. Sciences,Volume 6,No.4:579-588.

Maranino,P.,Santiago-Alvarez C.,Quesada-Maraga E (2006): A new bioassay method reveals pagthogenicity of Metarhizium anisopliae and Beauveria bassiana against early stages of Capnodis tenebrionis ( Coleoptera; Buprestidae). J. Invertebr. Pathol. Nov.93:210-213.
Tanasijević, N.,Ilić,B (1969): Posebna entomoogija: Capnodis tenebrionis L, Perotis luguris Fab. Gradjevinska knjiga ,Beograd:204-205

Durante, N.N. (2012).Bioensayos de actividad insecticidade aislados de Beauveria bassiaa.,Univeristat de Cardoba,Ministerio d agriculltura alimentacion y medio ambiente, Madrid::15-16.