foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
_____________________________


Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Žilogriz je poznata štetočina ...

Opširnije ...

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Mediteranskom regionu privlači nova i veoma opasna štetočina paradajza, čiji je latinski naziv Tuta absoluta...

Opširnije ...

Moljac krompira (Phthorimaea operculella)

Moljac krompira je štetočina toplih i sušnih predela ...

Opširnije ...

Erwinia amylovora

E. amylovora je izraziti polifag, pripada multivorama Spektar domaćina bakterije, do sada, obuhvata 193 vrste iz 39 rodova i 4 familije

Opširnije ...

Vlažna trulež krtola krompira izazivaju tri vrste bakterija:

a) Erwinia carotovorum  var. atrosepticum. Redovno se javlja na matičnim semenskim krtolama  u polju ali u skladištima  (Miloševič, I dr.2007).

b) Pectobacterium carotovorum. Inficira stablo preko rana ili prirodnih otvora na lišću  i stablu. Javlja se i iznad zemlje.

Zajednička osobina za obe bakterije je što se javljaju kada je hladno I vlažno vreme

c) Erwinia chrysanthemi (Dickeya solani i Dickea dianthicola). Ima simptome slično prethodnim bakterijama ali se javljaju u toplijem delu vegetacije. Naseljava vaskularna tkiva i kada se krtole raseku vide se tamni sprovodni sudovi. Determinacija vrsta bakterija se odredjuje na osnovu razlika u DNA.

U Srbiji još nije registrovana i svrstana je u karantinske štetočine (Milijašević-Marčić Svetlana 2014).Iz praktičnih razloga u tekstu govorićemo o E.carotovorum jer vrste prouzrokovača vlažne truleži  nisu posebno odredjivane.

Opširnije: Vlažna trulež  (Erwinia carotovorum) krtola krompira

U v o d

Proizvodnja povrća zahteva poštovanje Zakona i registraciju pesticida, a posebno povrtari moraju da se pridržavaju propisanih karenci jer se povrće koristi sveže za ishranu. Medjutim, u praksi, proizvodjači se suočavaju sa nizom problema. Većina povrća nije pokriveno registracijama pesticida. Osim toga, mnogi pesticidi su povučeni iz upotrebe, pa povrtari moraju da koriste agrotehničke metode i pesticide iz programa zaštite drugog povrća. Osim toga, uvodjenje mašinskog vadjenja krtolastog ili korenastog povrća ili berbe krastavaca, lubenica itd. postavlja dodatne zahteve u pogledu tehnologije sadnje ili setve ali i zaštite povća (Ilin, Mišković (2006), Mišković, (2009), Marković, Illin, (2013)).

Tržište EU zahteva visok kvalitet i higijenu povrća što predpostavlja da je povrće bez oštećenja ili pragovi štetnosti su niski.Drugi zahtev je da se primena pesticida svede na što manji broj tretmana, kao i da se može detektovati samo manji broj supstanci u vreme berbe.Ovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvodnje povrća su definisati i primenom biološke borbe.

Da bi se obezbedilo povrće visokog kvaliteta i zdravstveno bezbedno, u nedostatku većeg broja pesticida uvode se novi zahtevi kod izbora pesticida, zavisno od profitabilnosti, koji se koriste preventivno:

  1. pesticide treba koristiti pre ili u početku vegetacije da bi ostao dug period bez pesticida do vremena berbe. Preventivne mere pretpostavljaju da se u proizvodnji povrća koriste pesticidi koji ne ostavljaju ostatke ili su oni svedeni na mimimum.
  2. Da bi se smanjio broj primenjenih pesticida, oni koji su ušli u izbor moraju imati što širi spektar delavanja.
  3. Količine pesticida su po pravilu nešto veće,jer se odredjuju prema delovanju na najotpornijeg štetnog organizma.
  4. Pesticidi trebaju biti što manje rastvorljivi u vodi ili da ne postoji mogućnost usvajanja korenom biljaka. Ako su pesticidi i rastvorljivi mogu se koristi samo izuzetno u prvom delu vegetacije i za povrće namenjeno za proizvodnju semena.

Proizvodnja povrća pretpostavlja da se koriste tehnologije koje svode mogućnost pojave štetnh organizama na najnižu brojnost. Imajući sve ovo u vidu, u ovom radu ćemo izneti neke preventivne, agrotehničke i hemijske mere, kao što su sterilizacije ili dezinfekcije zemljišta u zatvorenom ali i otvorenom prostoru.

Preventiva u suzbijanju štetnijih organizama povrća

Opširnije: Preventivne mere zaštite povrća  

Žilogriz se mora suzbijati primenom svih raspoloživih mera  mehaničkih i agrotehničkih koje imaju preventivni karakter, kao i hemijskih mera gde se izbor preparata mora prilagoditi biološkom ciklusu razvića žilogriza i šiljokrilca tokom godine.  

Mehaničke mere  se sastoje u sakupljanju odraslih štetočina ili u sprečavanju ženki da jaja odloži u neposrednu blizinu voćaka odnosno na prizemni deo stabla. U tu svrhu donji deo stabla i zemljište oko njega prekriva se crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža sa otvorima prečnika do 2 mm. Jače zaražena stabla treba iščupati sa korenom i obavezno spaliti, a mesto tretirati zemljišnim insekticidom.

Agrotehničke mere podrazumevaju češću površinsku obradu, a posebno češće navodnjavanje doprinose smanjenju napada žilogriza.Zilogriz (Capnodis tenebrionis) 001

Opširnije:  Suzbijanje žilogriza (Capnodis tenebrionis)

Poznavanje biološkog ciklusa razvića žilogriza i šiljokrilca (pojava imaga, ishrana i vreme polaganja jaja, piljenja larvi), zatim poznavanje mehanizma delovanja insekticida i praktična iskustva stečena na terenu, osnova su svih mera koje se predlažu u suzbijanju ovih štetočina, a zasnivaju se na sledećem: 

  1. Sprečavanju nastavka razvića žilogriza,
  2. Suzbijanju odraslih za vreme ishrane,
  3. Sprečavanju ispiljenih larvi da dodju do korena,
  4. Delovanju na larve u korenu,

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) pripada redu Coleoptera, familiji. Buprestidae. Odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje.

Štete pričinjava na svim koštičavim voćnim vrstama – višnji, šljivi, kajsiji, breskvi.

 

Zilogriz   Capnodis tenebrionisSiljokrilac   Perotis lugubris

Zilogriz (Capnodis tenebrionis) 011Perotis lugubris   siljokrilac

Opširnije: Poznavanje biološkog ciklusa razvića žilogriza (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilca (Perotis...

PAPRIKA I PARADAJZ: Za suzbijanje korova u paprici i paradajzu preporučujemo: ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR (pre setve, odnosno sadnje,uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8 cm zbog isparljivosti i fotolabilnosti, u količini 1,5-2,5 l/ha), ALAHLOR (nakon setve, a pre nicanja, u količini 1,5-2,5 l/ha). STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha),DEVRINOL (pre sadnje paradajza i paprike, uz obaveznu inkorporaciju, u dozi 2,5-4 kg/ha), GAMIT 4-EC (u paprici iz rasada, pre rasadjivanja uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8 cm, i direktne setve, posle nicanja paprike kada je u fazi od 2-4 lista, u količini 0,75 l/ha.TAROT (kada je paradajz visine 5-20 cm, u količini 50 gr/ha, uz dodatak okvašivača TREND 0,1 %), DANCOR, SENKOR tretiranjem 8-10 dana nakon rasadjivanja paradajza, u količini 0,5-0,75 kg/ha i dr.

Opširnije: Suzbijanje korova u povrtarskim kulturama

Poslednjih godina, na kraju sve toplijih i sušnijih leta, primećuju se oštećenja na krtolama krompira koja nisu posledica prisustva zemljišnih štetočina. Oštećenja se primećuju tek tokom vađenja krompira, ali najčešće ipak u skladištu, gde u povoljnim uslovima štetočina nastavlja da se razvija, praveći sve veće štete, koje mogu biti tako velike da su semenske krtole neupotrebljive, a merkantilne se teško prodaju na pijaci.Ovakva oštećenje su zabeležena kod nas i ranijih godina ili čak i decenija, ali nisu privlačile veliku pažnju jer su se pojavljivale sporadično, tek u pojedinim sezonama, da bi se kasnije „izgubile“, pa opet javile. Poslednjih godina, usled globalnih klimatskih promena,koje nisu zaobišle i naše prostore, pojavljuju se neke nove ili stare, ranije poznate štetočine.

Promenjeni uslovi klime, sa dugim i toplim periodima, ne retko praćeni sušom ili minimalnom količinom padavina, pogoduju pojavi ranije malo zapaženih štetočina. Jedna od njih je i moljac krompira

.Moljac krompira (Phthorimae operculella) 006moljac krompira tx 06

Opširnije: Moljac krompira  (Phthorimae operculella) - štetočina koja se vraća

Pretraži tekstove...

RizVN Login