foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
_____________________________


Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Žilogriz je poznata štetočina ...

Opširnije ...

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Mediteranskom regionu privlači nova i veoma opasna štetočina paradajza, čiji je latinski naziv Tuta absoluta...

Opširnije ...

Moljac krompira (Phthorimaea operculella)

Moljac krompira je štetočina toplih i sušnih predela ...

Opširnije ...

Erwinia amylovora

E. amylovora je izraziti polifag, pripada multivorama Spektar domaćina bakterije, do sada, obuhvata 193 vrste iz 39 rodova i 4 familije

Opširnije ...

Simptomi bolesti: Rano u proleće, mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. S proleća kada je vreme vlažno na lišću se može uočiti veća vodenasta pega koja nekrotira i sasuši se. Na lastarima siva trulež izaziva izbeljavanje kore. Najznačajniji su simptomi na bobicama koje su pokrivene sivom plesni.

Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u obliku sklerocija  u kori zaraženih lastara. S proleća, kada su obilne kišne padavine,  konidije se razvijaju  iz sklerocija i dolazi do zaraze lastara i grozdića koji uglavnom propadaju  Veći procenat šećera u zrnu  izaziva jaču pojavu bolesti, zbog toga je faza šarka posebno osetljiva.

Štetnost: Pojava simptoma rano u proleće na pupoljcima i lastarima dovodi do njihovog potpunog uništenja. Ipak najveće štete ovaj parazit pričinjava na bobicama, što utiče na smanjeni prinos i kvalitet groždja i slabijeg kvalitata vina.

Opširnije: Siva trulež groždja - Botrytis cinerea

Simptomi bolesti: Patogen parazitira sve zeljaste delove vinove loze. S proleća iz zaraženih okaca razvijaju se „beli mladari“, koji zaostaju u porastu. Imaju skraćene internodije, sitnije listiće prekrivene belom micelijskom prevlakom i tako čine glavni izvor daljih infekcija. Na obolelom lišću primećuje se beličasto do sivo-pepeljasta micelijska prevlaka. Ispod nje zapažaju se nekrotične nejasno ograničene mrke pege.

Uncinula necator   pepelnica vinove loze Uncinula necator

Sl.1. Simptomi pepelnice (Uncinula necator) na bobicama vinove loze

Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u obliku micelije izmedju ljuspica zaraženih pupoljaka pri osnovi lasatara, ili u vidu zadebljale micelije na lastarima. Kada je temperatura oko 5 °C (optimalna 25-28 °C) i vlažnost od 25 - 100 % (optimalna 60-80 %) pepelnica počinje svoju aktivnost, klijanjem konidija koje se nalaze u konidioforama rasporedjene u nizovima na “belim mladarima”

Štetnost: Zaraženo lišće se postepeno suši i opada. Oboleli lastari loše dozrevaju i može doći do prevremenog izmrzvanja vinove loze tokom zimskih meseci. Pepelnica veći problem predstavlja u vinogradima koji se dobro obradjuju, navodnjavaju, vinogradima bogatim azotnim djubrivima, nego u vinobradima koji su u ekstenzivnom razvoju

Opširnije: Pepelnica vinove loze - Uncinula necator 

Simptomi bolesti: Patogen parazitira sve zeljaste delove vinove loze. Na lišću se zapaža žućkasta uljana pega nepravilnog oblika. U okviru ovih pega list postaje providan. Sa naličja lista u povoljnim uslovima uočava se beličasta micelijska prevlaka. Na kraju pega postaje mrko-smeđa i nekrotira tkivo u okviru pege.

Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u obliku oopsora u opalom lišću. Da bi došlo do primarne infekcije na vinovoj lozi, tj. da oospore klijaju u makrokonidiju potrebno je da se ostvare sledeći uslovi: da je tri dana uzastopno prosečna dnevna temperatura 10 0C, da je poslednjih 24 sata palo najmanje 10 mm kiše, da su lastari vinove loze dugi 10 cm, a da list ima prečnik 3 cm i da postoji izvor zaraze iz prethodne godine.

Konidije koje su obrazovane u beloj micelijskoj prevlaci raznosi vetar i one ostvaruju   sekundarne infekcije kojih ima više. Pored prisutnog patogena potrebni su sledeći uslovi: da je prisutna vlaga od kiše ili jake rose u trajanju od 4 sata i da je temperatura 12 0C, dok je optimalna temperatura za jaku infekciju 20 0C.

Prve primarne infekcije su mahom vrlo slabe tako da se protiv njih retko kada interveniše hemijskih sredstvima, ili se interveniše samo u žarištima infekcija. Prva sekundarna infekcija je takodje slaba, a tretiranje se obavlja pre ostvarenja druge sekundarne zaraze. U našim uslovima ona se mahom ostvaruje od 25.maja do 1.juna, kada treba preventivno, pre ostvarene zaraze, primeniti neki od fungicida za suzbijanje parazita prouzrokovača plamenjače.

Štetnost: Plamenjača može da osuši i uništi svo lišće na čokotu što se odražava na kvalitet lastara i rod vinove loze.

Opširnije: Plamenjača vinove loze - Plasmopara viticola

Prašna krastavost krompira (Spongospora subterranea)

Prašna krastavost krompira utiče na smanjenje kvaliteta krtola, ali ne i na smanjenje prinosa. Parazit preferira krupnije krtole i krtole sa tanjom korom. Prvenstveno pričinjava štete na krtolama krompira, a manje na stolonama i korenu. Patogen prodire kroz lenticele, okca ili povrede. Najpre se javljaju mrki plikovi, potom se pokožica na tom mestu suši i puca te pukotina dobija zvezdast oblik. Plikovi su ispunjeni praškastom masom mrkih spora. Osim na krompiru može parazitirati i druge vrste iz porodice Solanaceae (paradajz).

Patogen se prenosi zaraženim krtolama ili zemljom u kojoj se nalaze trajne spore, koje mogu da prežive u zemljištu i do šest godina. Pojavi i razvoju prašne krastavosti pogoduju kisela i teža zemljišta.

Mere zaštite: Hemijskim merama ovaj parazit se ne može suzbiti. Zbog toga, u ovom periodu preporučujemo proizvodjačima da vrše preglede magacinskog prostora i obavezo uklanjaju oštetežene krtole. Ove krtole treba uništiti, ne davati stoci za ishranu jer su spore vitalne i preko stajnjaka može doći do inficiranja zemljišta.  Kako se bliži vreme naklijavanja krtola i njihove sadnje, ovako štećene krtole krompira ne treba koristiti za sadnju, a prilikom sadnje izbegavati vlažna i kisela zemljišta. Obavezan je petogodišnji plodored.

Sponogospora subterraneaSponogospora subterranea

Sl.1. Prašna krastavost krompira (Spongospora subterranea)

Opširnije: Štetni organizmi merkantilnog krompira u skladištu

Španski, crveni  puž golać (Arion lusitanicus) najviše se širi tokom vlažnih godina. Hrani se noću i u periodu kišnog vremena,  uglavnom  kupusnjačama, salatom, biljkama iz familije krastavaca, pasuljem, paprikom, jagodom itd. Obično se razvija na površinama koje nisu mnogo uznemiravane. Štete nanosi na usevima u blizini zaklona. Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać”

Puz golac (Arion lusitanicus) 001Sl.1.Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Uzroci masovnog širenja golaća jesu uvodjenje monokultura, suženje izvora hrane usled korišćenja herbicida, promena strukture zemljišta, preobilno djubrenje, vlažna klima i globalno zagrevanje, raznošenje sinatropnih vrsta golaća.

Aktivno se kreće pri temperaturama 10 -25 stepeni. Krupnije jedinke prelaze veća rastojanja i duže se kreću od sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h, a na dan proseĉno predje 9.7 m. Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene težine, ili 50-100 cm2 lisne površine. Puževi mogu biti vektori razliĉitih biljnih patogena (gljiva, bakterija i virusa).

Opširnije: Crveni puž golać - Arion lusitanicus

U cilju dokazivanja patogenosti Erwinia amylovora u obolelim uzorcima jabučastog voća, sasvim uspešno se može primeniti test inokulacije nesazrelih plodova raznih sorti voćaka i drugih biljnih vrsta (kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, džanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna)

Osim celih plodova, mogu se inokulisati i kriške plodova kruške i jabuke, mahune pasulja, plodovi paprike i kriške krompira (Arsenijević i Sremac Smiljana, 1993; Arsenijević, 1997).   Za veštačku inokulaciju nesazrelih plodova korišćeno je više raznih vrsta i sorti biljaka, kako bi se utvrdilo koja od njih najbrže reaguje pojavom nekroze i stvaranjem bakterijskog eksudata (tab. 7). Testirani su plodići sledećih vrsta i sorti biljaka: kruška (Pyrus domestica Medicus.) - sorte: viljamova, kaluđerka, pasakrasan i santa marija; jabuka (Malus domestica Borkh.) - sorte: ajdared i spergold; dunja (Cydonia oblonga Mill.) - sorta: leskovačka; mušmula (Mespilus germanica L.) - domaća mušmula; šljiva (Prunus domestica L.) - sorta: stenli; kajsija (Prunus armeniaca L.) - sorta: mađarska najbolja; višnja (Prunus cerasus L.) - ekotip: oblačinska (izdvojen iz spontane populacije); trešnja (Prunus avium L.) - sorte: stela i germerdorfska; đanarika (Prunus cerasifera Ehrh.); divlja kruška (Pyrus piraster Burgs.); glog (Crataegus monogyna Jacq.); japanska jabuka (Diospyros kaki L.); japanska dunja (Chaenomeles japonica (Thunb.) Lindl.); šipak (Rosa canina L.); i limun (Citrus limonum Risso.).

Inokulacija mladih, nesazrelih plodića je obavljena nanošenjem kapi suspenzije bakterija, ubodom igle na po tri mesta u tkivo plodića (u vidu trougla). Potrebna suspenzija bakterija je dobijena korišćenjem bakterijskog eksudata formiranog na nesazrelim plodićima šljive (prethodno inokulisanim), unošenjem nekrotičnih čestica (uzetih sa tkiva obolelih voćaka) u tkivo plodova, ili upotrebom macerata. Inokulisani plodići su održavani u vlažnoj komori 1-2 dana, a potom postavljani na laboratorijske stolove, pri uslovima sobne temperature. Rezultati su očitavani posle 2 do 12 dana od inokulacije (Arsenijević et al., 1994 c; Arsenijević i Jovanović Gordana, 1997, 1999). Kontrolni, nesazreli plodići tretirani su vodom.

Inokulacija nesazrelih plodova raznih voćaka i drugih vrsta biljaka u priručnim laboratorijama

Provera patogenosti je obavljena inokulacijom raznih sorti nesazrelih plodova kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, zatim djanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna, ubodom igle (tab. 1). Korišćena je suspenzija bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića upotrebom macerata, dobijenog gnječenjem nekrotičnog tkiva. U tab. 7 prikazano je vreme pojave nekrotičnih promena i formiranja kapi bakterijskog eksudata na inokulisanim plodićima raznih biljnih vrsta korišćenih u našim istraživanjima

                     .Erwinia amylovora Erwinia amylovora2 

 Sl.1 i 2. Inokulacija nesazrelih plodova  kruške i dunje - nekroza i pojava kapljica  

bakterijskog eksudata bakterije Erwinia amylovora.

Opširnije: Inokulacija nesazrelih plodova raznih sorti voćaka i drugih biljnih vrsta  kao pouzdan i brzi test...

Pretraži tekstove...

RizVN Login