foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
_____________________________


Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Žilogriz je poznata štetočina ...

Opširnije ...

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Mediteranskom regionu privlači nova i veoma opasna štetočina paradajza, čiji je latinski naziv Tuta absoluta...

Opširnije ...

Moljac krompira (Phthorimaea operculella)

Moljac krompira je štetočina toplih i sušnih predela ...

Opširnije ...

Erwinia amylovora

E. amylovora je izraziti polifag, pripada multivorama Spektar domaćina bakterije, do sada, obuhvata 193 vrste iz 39 rodova i 4 familije

Opširnije ...

Za uspešno gajenje  povrtarskih kultura potrebno je imati zdravo seme i kvalitetan supstrat. Ukoliko je seme zdravo i doradjeno postavlja se pitanje kvaliteta zemljišta i supstarta. Rasad se proizvodi u zatvorenom prostoru gde tokom dužeg niza godina gajenja povrtarskih kultura dolazi do kumuliranja štetnih organizama – patogena, insekata, virusa, nematoda, semena korova, koji mogu nepovoljno uticati na uspešnu i kvalitetnu proizvodnju. Da bi se izbegla zaraza potrebno je premestiti plastenik ili pak zemljište ”odmoriti” gajenjem ratarskih kultura. To je vrlo često nemoguće, te se zbog toga izvodi dezinfekcija zemljišta u zatvorenom prostoru i otvorenom polju. Dezinfekcija predstavlja meru kojom se zemljište ili supstrat izlaže dejstvu fizičkih ili hemijskih faktora u cilju uništavanja štetnih organizama koji se u njemu nalaze.

Opširnije: Dezinfekcija zemljišta u zatvorenom prostoru i otvorenom polju

Svake godine u zimskom periodu, a posebno kada su jače zime, zbog dubokog snega i nedostatka druge hrane, mlade voćke u voćnjaku, zatim sadnice voćaka i šumskog drveća u rasadnicima izložene su mogućim štetama od strane zečeva, srna i ostale divljači. Zečevi najčešće glodju koru mladih voćaka i drugog drveća, već rano u jesen, nakon opadanja lišća, a naročito nakon što padne sneg i nestane druge hrane. Visoka divljač, srne, jeleni grizu mlade grančice i hrane se njima. Ukoliko su oštećena mesta glatka, znak je da je to učinio zec, a ako su oštećenja na voćki hrapava, to je učinila srna.

Ukoliko je kora delimično uništena voćka će preboleti ali će slabije napredovati. Ako je kora uništena oko cele vočke, ista će se sasušiti. Ako je šteta na stablu delimična preporuka je premazivanje kalemarskim voskom ili kravljom balegom na mestu gde je kora uništena.

Opširnije: Zaštita voćaka od zečeva i ostale divljači

Moljac krompira (Phthorimaea operculella) je štetočina toplih i sušnih predela. Na području Leskovca, prema podacima poljoprivredne stručne službe, ovaj štetni organizam prvi put je sporadično registrovan 1994. godine, kada nije pričinjavao ekonomske štete u proizvodnji merkantilnog krompira.

Od 2009. godine na ovom području registruje se izuzetno visoka brojnost moljca krompira, zbog čega dolazi do vrlo velikih ekonomskih šteta (i do 100 %). Posledica toga jeste lošiji kvalitet krompira, smanjenje ukupnih površina pod merkantilnim krompirom, sa 8.000 ha koliko je bilo do pre par godina na 4.000 ha i orijentacija proizvodjača na druge vidove proizvodnje, prvenstveno plasteničke proizvodnje povrtarskih kultura.

Na masovniju pojavu moljca krompira uticala je globalna promena vremena. Poslednjih nekoliko godina imamo blage zime, a tokom letnjih meseci do kasno u jesen, u dužem vremenskom periodu, vladaju povišene temperature (preko 30-35 0C), praćene dužim sušnim periodom. Osim toga, na području Leskovca gajenje krompira je skoncentrisano u jednom reonu, gde postoji dugogodišnja tradicija gajenja ove ratarske kulture. Proizvodnja se obavlja, vrlo često, u monokulturi, posed je usitnjen, sa velikim brojem malih, sitnih parcela (0,1-0,2 ha), sa redukovanim agrotehničkim merama i smanjenim brojem hemijskih tretmana.

Opširnije: Moljac krompira (Phthorimaea operculella)

moljacparadajzaOd 2006. godine, pažnju u Mediteranskom regionu privlači nova i veoma opasna štetočina paradajza, čiji je latinski naziv Tuta absoluta koja spada u leptire. Domaći naziv bi mogao biti moljac paradajza ili paradajzov moljac (slično moljcu krompira i repinom moljcu iz iste familije). U engleskom govornom području štetočina je nazvana lisni miner paradajza (tomato leafminer), obzirom na karakteristična oštećenja na listu, u obliku mina. Međutim, oštećenja koja na listu prouzrokuju gusenice T. absoluta, značajno se razlikuju od mina koje stvaraju lisni mineri iz familije dvokrilaca (Diptera), vrste reda Liriomyza i druge. Zato smatramo da upotreba naziva lisni miner paradajza (T. absoluta) i miner lista paradajza (Liriomyza), može stvoriti zabunu, pa je pogodniji naziv moljac paradajza.

Važno je napomenuti da je u Srbiji registrovano prisustvo ove štetne vrste. Njena pojava u regionu, zvanično ili nezvanično, utvrđena je u Crnoj Gori, Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji, kao i u nekim drugim zemljama iz kojih se u Srbiju uvoze velike količine paradajza, pre svega u Turskoj. Prenošenje štetočine u plodovima je veoma čest i brz način njenog širenja, s obzirom na velike štete koje mogu imati proizvođači paradajza, posebno u zaštićenom prostoru, potrebno ukazati na moguću pojavu ove vrste i kod nas.

Opširnije: Moljac paradajza (Tuta absoluta)

U v o d

Žilogriz (Capnodis tenebrionis L,Buprestidae) je poznata štetočina Sredozemlja, a u Srbiji se redovno javljala u Južnim delovima kao što su Leskovac i Prokuplje, ali u manjoj brojnosti. Na području Jablaničkog okruga ukupno je 8.000 ha koštičavog voća, a od toga 2.000 ha su višnje,ekotip Oblačinska. Prosečne površine višnjika su 1-2 ha i zbog promenljivosti tržišne vrednosti, proizvodnja je uglavnom ekstezivna.Programi zaštitite višanja od bolesti i štetočina svedeni su na minimum. Ekstezivnost uz otopljavanje vremena a i sadjenje višanja na ukupno većim površinama favorizovalo je razviće ovog insekta. Tako, Ilić i Stamenkovic,2009. godine u području Prokuplja su zabeležili povećanu brojnost C.tenebrionis.Ali, u 2012 godini, a posebno u 2013. godini došlo je do prenamnoženja i konstatovane su velike štete u obliku slabljenja i sušenja stabala. Procenjuje se da je u 2013. godini do 50% stabala iskrčeno u pojedinim višnjicima. Osim višnje, žilogriz oštećuje i ostale koštičavo voće.

Zilogriz   Capnodis tenebrionis

Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.,Buprestidae) se u severnim krajevima Srbije javlja u većem broju nego žilogriz (Tanasijevć, Ilić,1969). Za razliku od žilogriza koji se hrani uglavnom višnjama i šljivama, jer su najzastupjenije u južnim reonima, P. lugubris se hrani i pravi štete na kajsijama, šljivama, trešnjama, višnjama, bademu i breskvama.

Imajući u vidu štete koje žilogriz i šillokrilac izazivaju,sličnost u razviću,značaj višanja i koštičavog voća u izvozu Srbije, kao i da nema razradjenih mera suzbijanja (Tanasijević, Ilić,1969), cilj rada je bio da se prati razviće žilogrizau kontrolisanim poljskim uslovima, razrade i preporuče mere suzbijanja .

Siljokrilac   Perotis lugubris

Opširnije: Razviće i suzbijanje žilogriza (Capnodis tenebrionis L.) i šiljokrilca (Perotis lugubris F.) 

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)  je na višem nivou invazivna vrsta. Medjutim, za sada, kod nas nije utvrdjen nivo ekonomskih šteta koje pričinjava, tako da se  ona još uvek ne može svrstati u invazivne štetne vrste.

Suzbijanje D.suzukii zahteva integralni pristup, dakle, primenu svih raspoloživih mera zaštite – administrativnih jer je reč o karantinskoj štetnoj vrsti, agrotehničkih i hemijskih. D. suzukii pričinjava direktne štete tokom perioda zrenja, ali i indirektne praćene pojavom truleži i propadanja plodova. Zbog toga, hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu  insekticida sa kratkom karencom i povoljnim ekotoksikološkim svojstvima, kao i primenu nekog od fungicida, takodje, sa kratkom karencom. Preporučuju se dva uzastopna tretmana jer štetočina može položiti jaja i u poluzrele plodove. Zbog moguće rezistentnosti preporučuju se insekticidi sa različitim mehanizmimadelovanja. 

Poznavajući biologiju D.suzukii i ekološke uslove  razvića mogu se primeniti i agrotehničke mere suzbijanja ove karantinske štetne vrste ukoliko se registruje u dugogodišnjim zasadima voćaka i vinove loze.

Opširnije: Primena agrotehničkih mera u suzbijanju Drosophila suzukii

Pretraži tekstove...

RizVN Login