Biljke mogu biti inficirane tokom cele vegetacije. Posle nicanja na kotiledonim listićima javljaju se male tamne pege. Tako zaražene male biljke vrlo često uginjavaju. Simptomi se javljaju na listovima, ali se mogu javiti i na stablu i čašičnim listićima.

Najpre se javljaju žućkaste sitne pege na donjim listovima, koje postaju mrke ili sive sa tamnijim ili žućkastim rubom. Pege su okrugle u prečniku 3-4 mm. U centru pege mogu se formirati crni piknidi. Mnogobrojne pege se spajaju, gljiva luči toksine koji uništavaju hlorofil, zaraženo lišče žuti, uvija se i suši, a potom otpada. Nekada se simptomi koje izaziva ova gljiva mogu zameniti sa simptomima koje izaziva Alternaria solani. Medjutim, razlika je u tome što Alternaria solani prouzrokuje krupnije pege koje su zonirane u središnjem delu, a Septoria lycopersici prouzrokuje pojavu sitnijih pega na biljci.

Osim na paprici parazit se javlja i na paradajzu, plavom patlidžanu, krompiru, luku, krastavcu i dr. Patogen nema neki veći ekonomski značaj.

Na lišću se javljaju krupne, svetle, hlorotične pege prečnika 2-3 cm. Širenjem bolesti pege se spajaju i nekrotiraju. U okviru pega pojavljuje se pepeljasto bela, brašnasta navlaka, tako da bolest više liči na bolest tipa plamenjače, a ne pepelnice.Optimalna temperatura za razvoj parazita jeste 25 ^oC. Konidije klijaju pri niskoj relativnoj vlažnosti vazduha 50-75 %, a defolijacija lišća nastaje pri temperaturi od 15-25 ^oC i niskoj relativnoj vlažnosti vazduha.

Simptomi se javljaju na svim biljnim oganima. Dolazi do paleži klijanaca - rasada u toplim lejama. Na listu su pege u početku sitne, nepravilnog oblika, a kasnije postaju manje - više okruglastog oblika, u prečniku su oko 1-2 mm. Često su okružene zonom žute boje usled razgradnje hlorofila Pege se najpre javljaju na donjem, starijem lišću.

Slične pege sa ugnutim središnim delom javljaju se i na plodovima paradajza. One su 2-3 cm u prečniku i često u okviru pega imaju koncentrične zone, što je karakterističan znak bolesti. Pege se na zaraženom plodu prvenstveno javljaju oko peteljke. Tkivo u okviru pega često puca, što omogućava prodor saprofitnih mikroorganizama – gljiva i bakterija.

Na stablu su pege ovalnog oblika i većih dimenzija od onih na plodu i listu. Mogu prstenasto da zahvate celo stablo, što se dešava često kod mladih biljaka. Parazit se prenosi zaraženim biljnim ostacima i semenom.

Simptomi plamenjače se javljaju na svim nadzemnim delovima paradajza - listu, stablu, granama, zelenim i zrelim plodovima.

Na lišću se javljaju krupne pege, svetlozelene i vodenaste, najpre od vrha lista ili oboda lista, pege se brzo uvećavaju, dok ceo list ne bude zahvaćen. U vlažnim uslovima po obodu pega, sa naličja lista, javlja se beličasta micelijska navlaka. Defolijacija i propadanje lista se dešava brzo, ćesto za 10-14 dana. Zaraženi biljni delovi se smežuraju i sasuše. Obolela biljka izgleda kao vatrom spaljena, po čemu je bolest i dobila naziv „plamenjača”. Na plodovima se javljaju zelenkaste, vodenaste, mrke ili sive pege, koje se povećavaju dok ne zahvate ceo plod. Plodovi zahvaćeni parazitom su tvrdi, Kada je vreme vlažno u okviru pega formira se beličasta micelijska prevlaka. Saprofitni mikroorganizmi naseljavaju plod te nastaje vlažna trulež. Na stablu pege su ovalne, izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Prstenasto zahvataju stablo, ili obolele izdanke zbog čega delovi iznad pege venu i izumiru. Pri vlažnim uslovima javlja se beličasta micelijska prevlaka. Pojavi plamenjače pogoduje prohladno i vlažno vreme, učestale kiše i gust sklop biljaka.

Konidijski stadijum je Botrytis cinerea. Parazitu pogoduje produženo hladno vreme i stalna vlažnost površine zemljišta. Štete se uočavaju još u lejama, ali i nakon rasađivanja biljaka na stalno mesto.

U leji biljke poležu tj. tope se. Na starijim biljkama na delu stabla, u nivou zemlje uočavaju se prstenaste vodene pege, koje stablo zahvataju sa svih strana. U okviru pega formira se beličasta, paperjasta micelijska prevlaka. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme izumiru. Tokom svog razvoja u okviru beličaste micelijske prevlake formiraju se sklerocije – telašca crne boje.

Obolele biljke naglo venu. U toplim lejama javlja se poleganje rasada. Delovanjem patogena dolazi do prekida rada sprovodnog sistema biljke. Stablo postaje mrko, a na uzdužnom preseku zapaža se mrka obojenost sprovodnih sudova. Nekroza obuhava stablo sa svih strana, ono je u tom delu suženo i bočno spljošteno.

Od mesta infekcije zaraza se dalje širi ka vršnim delovima stabla i korena. U okviru nekrotične zone tkiva javlja se beličasta micelijska navlaka.  Pojava nekroze podzemnog i prizemnog dela stabla osnovni je simptom ove bolesti, tako da je ovo oboljenje dobilo naziv „crna noga”. Na listu se javljaju svetlozelene, a kasnije vrlo krupne tamne i nekrotične pege. Na plodovima se pojavljuju sivozelene, vodenaste pege sa mrkim koncentričnim krugovima. Oboleli plodovi lako otpadaju sa peteljke, Tkivo ploda se kvari i razgradjuje.