Javlja se obično krajem jula i početkom avgusta. Na preseku stabla obolele biljke paradajza nema promena kao kod zelenog uvenuća. Kada je jaka zaraza dolazi do pojave žutila i uvelosti biljaka.

Cvet obolelih biljaka dobija zelenu boju i uspravan položaj, cvetovi zakržljavaju i postaju sterilni, peteljka zadebljava.Ukoliko se plodovi formiraju oni zaostaju u porastu u odnosu na zdrave plodove. Oboleli listovi su žuti, sitniji ne napreduju u razvoju i rastu, ivice listova su povijene na gore. Vršni delovi biljaka zaostaju u porastu, biljka žuti i pre vremena izumire.

Korovske biljke su osnovni izvor zaraza. Tripsi (Trips tabaci - duvanov trips) su vektori - prenosioci virusa. Jednom zaraženi trips do kraja svoga života je prenosilac zaraze.

Kod obolelih biljaka nekada dolazi do pojave zadebljanja nerava na mladom lišću na kome se mogu pojaviti nekrotične prstenaste pege. Mlado zaraženo lišće se uvija naviše ili naniže i postaje krto. Stablo se savija i skraćuje, tako da biljka dobija žbunast izgled i uvenuće na vrhu.

Tipična promena obolelih biljaka je bronzana boja koja se javlja u osnovi naličja lista, a potom se širi po čitavoj liski.Na plodovima dolazi do pojave žutih, bledocrvenih ili belih zona oivičenih koncentričnim krugovima, koji u zavisnosti od soja virusa nekada mogu biti nekrotični.

Na obolelim biljkama dolazi do blagog šarenila koje postaje sve izraženije razvojem bolesti. Biljke dobijaju končast, nitav izgled, biljke zaostaju u porastu, kržljave su, a kolenca zbijena. Dolazi do nekroze duž nerava, crtičastih nekrotičnih pega duž stabla i plodova. Ponekada se javlja i izumiranje lastara. Oboleli plodovi mogu biti sitni, čvrsti i slabog kvaliteta.

Kakvi če se simptomi javiti na biljkama paradajza zavisi od virulentnosti virusa, vremenskih prilika, sorte paradajza i starosti biljaka.

Na mladim biljkama nastaje mozaik na listovima, listovi postaju duži i šiljasti. Na starijim listovima paradajza pojavljuje se mozaik bez deformacije listova. Promene su izraženije tokom leta kada je povišena temperatura i ima dovoljno svetlosti. Sa starenjem biljke izgledaju kao da se oporavljaju, medjutim, one su i dalje zaražene što utiče na smanjenje prinosa. Nekada se može desiti da dodje do pojave nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega i izumiranja tkiva biljaka, što zavisi od soja virusa.

Zbog širenja bakterija sprovodnim sistemom biljaka dolazi do pojave   uvelosti pojedinih delova biljaka ili cele biljke. Osim uvelosti dolazi do pojave pegavosti lišča, a tipičan simptom je na plodovima gde se formiraju mrke pege sa beličastim oreolom zbog čega je simptom dobio naziv „ptičje oko”.

Na stablu, granama, peteljkama lista javljaju se pege, tkivo puca u okviru pega i dolazi do pojave rana što je takodje tipičan znak bolesti po čemu je bolest i dobila ime „rak paradajza” .

Bakterija parazitira sve nadzemne organe biljaka. Na lišću se javljaju sitne, male, vlažne ili uljane pege nepravilnog oblika. Sredina pege dobija mrku boju, a spoljni deo pega ima tamnoljubičasto mrku nijansu. Pege se šire, obolelo tkivo unutar pega se lomi, puca i ispada.

Na stablu se javljaju vlažne, tamnozelene pege, nepravilnog oblika koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla.Na plodovima pege su najpre sitne, zelenkastomrke nijanse. Pege se šire, obolelo tkivo u okviru pega postaje mrko, a u sredini se javljaju zrakaste pukotine koje podsećaju na kraste po čemu je bolest i dobila naziv „krastavost plodova”. Oboleli plodovi se deformišu ili potpuno izumiru.