Osobine štetočine: Štetočina ima tri generacije godišnje. Prva se razvija sredinom aprila do kraja druge dekade juna, druga generacija od druge polovine juna do prve polovine avgusta, a treća od početka avgusta do kraja septembra. Prezimljava imago u ljuspicama pupoljaka vinove loze. Imago je crvolikog oblika dužine 0,25 mm. Aktivnost štetočine kreće sa porastom temperature od 15 °C.

Simptomi: S proleća grinje pričinjavaju štete na pupoljcima izazivajući njihovo sušenje. Internodije su skrećene, usporava se porast lastara. Na naličju lista grinje sišu sokove formirajući pri tom gale, plikove. Na licu lista zapažaju se bradavičasti izraštaji tamno-zelene boje, a na naličju lista u okviru ovih bradavica formira se belačasta prevlaka. Na jednom listu može biti vrlo veliki broj bradavica, zbog čega dolazi do sušenja lišća.

Osobine štetočine:Prezimljava imago koji se pojavljuje s proleća kada počinje vegetacija vinove loze. Hrani se najpre pupoljcima, a potom i lišćem loze na kome pravi duguljaste uske grizotine. Nakon kopulacije ženka pregriza peteljku lista koji vene a potom nogama uvija list u obliku cigare. Unutra lista ženka polaže jaja. Larve neko vreme žive unutar cigare potom izlaze iz nje i odlaze u zemlju.

Simptomi: Prisustvo ove štetočine se vrlo lako primećuje. Dolazi do pojave uvijanja lišća u vidu cigare, koje su najpre zelene boje, a potom postaju smedje. Ovakvo lišće visi na lastarima vinove loze. Unutar cagara nalazi se jaja, larve ili imago cigaraša.

Osobine štetočina: Crna vinova pipa  - Otiorrhynchus lavandus - Imago je ovalnog oblika sivo-crni tvrdokrilac dužine 8-12 mm koji nanosi štetu na vinovoj lozi. Pokrioca su prekrivena kratkim, svetlim dlačicama i izbrazdana su sa 10 paralelnih redova brazdica, a pokrivena su svetlo-sivim ljuspicama tako da obrazuju mozaične šare. Glava je produžena u rilicu. Larva je valjkastog oblika, savijena i apodna. Oštećuje nabubrele pupoljke i listove sve do jeseni. Štete pričinjava samo noću.

Simptomi: Na vinovoj lozi u poslednje vreme veliki problem predstavlja fitoplazme Flavescence doree  koja izaziva žutilo i crvenilo lista, nekrozu uzmedju glavnih nerava, a u kasnijoj fazi bolesti dolazi do savijanja lista od oboda prema naličju.

U zavisnosti od sorte vinove loze simptomi mogu biti različiti, listovi mogu biti  tamno-ljubičasti do svetlo-crveni kod stonih sorti, a kod  belih sorti svetlo-žuti sa crvenkastim nijansama. Period inkubacije ove bolesti je dve godine pre pojave prvih simptoma.

Na osnovu simptoma nije uvek moguće utvrditi uzrok promena na biljkama, jer su simptomi koje izaziva mikoplazma nekada slični promenama koje izazivaju neki drugi štetni organizmi (npr. virusi) ili pak faktori spoljne sredine.

Osobine štetočine – vektora fitoplazme: Ženka ove cikade polaže jaja početkom septembra meseca na starijim lastarima vinove loze. Larve se hrane na naličju listova tokom juna meseca. Odrasli insekti (imaga) se javljaju početkom jula meseca i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze, kada mogu preneti mikoplazmu sa zaraženih na zdrave čokote vinove loze.

Simptomi bolesti: Oboleli lastari u fazi zdrvenjavanja su sive do sivo bele boje, tanji od zdravijih lastara, u njima se nalazi veliki broj crnih tačkica koji plitko probijaju na površinu, a kora se sa njih lako skida. Na  zelenim lastarima uočavaju se upale pege crno-smedje sa tamnijim rubom, okrugle ili ovalne. Pege se mogu spajati  pa može biti zahvaćen i veći deo lastara. Obično su zahvaćene samo niže internodije. Na lišću se zapažaju crne, okrugle ili uglaste pege oivičene žutim oreolom. Peteljka lista je deformisana, raspukla i rupičava. Oboleli listovi rano požute.

Simptomi bolesti: Rano u proleće, mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. S proleća kada je vreme vlažno na lišću se može uočiti veća vodenasta pega koja nekrotira i sasuši se. Na lastarima siva trulež izaziva izbeljavanje kore. Najznačajniji su simptomi na bobicama koje su pokrivene sivom plesni.