Šta konstruktori aviona mogu naučiti od grbavih kitova?Mnogo toga. Odrasli grbavi kit težak je oko 30 tona - kao šleper pun tereta - te ima telo koje nije naročito gipko i velike peraje koje nalikuju krilima.To stvorenje, dugačko 12 metara, izvanredno se snalazi u vodi.

Istraživače je naročito zanimalo kako to stvorenje, koje ima zdepasto telo, može praviti tako male krugove.Otkrili su da je tajna u obliku njegovih grudnih peraja.Prednja ivica kitovih peraja nije ravan poput avionskih krila, nego ima na sebi niz kvržica.

Kada kit brzo pliva, te kvržice povećavaju uzgon i smanjuju otpor vode.Na koji način?ČasopisNatural Historiobjašnjava da kvržice ubrzavaju protok vode niz peraje i stvaraju pravilnu vrtložnim struju, čak i kada kit izranja pod gotovo vertikalnim uglom.

Kako bi se to otkriće moglo primeniti u praksi?Avionska krila koja bi bila konstruisana po uzoru na peraje grbavog kita verovatno bi trebala imati manje zakrilaca i drugih mehanizama za regulisanje protoka vazduha.Takva bi krila bila sigurnija i lakše bi se održavala.John Long, stručnjak za biomehaniku, smatra da bi u bliskoj budućnosti "svi putnički avioni mogli imati nazubljena krila nalik perajama grbavog kita".

Avionska krila već se danas konstruišu po uzoru na ptičja. Medjutim, nedavno je u tom pogledu postignut značajan napredak, konstruisan je prototip letelice s daljinskim upravljanjem koja može poput galeba lebdeti u vazduhu, obrušiti se prema tlu i naglo poleteti uvis."

Galebovi te izvanredne akrobacije izvode tako što savijaju krila u lakatnom i ramenom zglobu. Oponašajući građu savitljivog galebovog krila, istraživači su napravili "prototip letelice dugačak šezdesetak centimetara koji pomoću malog motora upravlja nizom metalnih šipki koje pokreću krila ", Ta vešto konstruisana krila omogućavaju maloj letelici da lebdi u vazduhu i obrušava se između visokih nebodera. Neki vojni stručnjaci žele konstruisati letelicu s tako velikom sposobnošću manevrisanja kako bi je koristili za traženje hemijskog ili biološkog oružja u velikim gradovima.

Galeb se ne smrzne ni kad stoji na ledu.Kako uspeva očuvati toplotu tela?Između ostalog, zahvaljujući zadivljujućem mehanizmu koji imaju mnoge životinje koje žive u hladnim predelima.Taj mehanizam mogli bismo nazvati ekscentrična, suprotno izmenjivač toplote.

Da bismo to bolje razumeli, zamislimo dve cevi za vodu čvrsto priljubljene jedna uz drugu.Jednom cevi teče vruća voda, a drugom hladna.Ako i vruća i hladna voda teku kroz cevi u istom smeru, oko 50 posto toplote prelazi s vruće na hladnu vodu.Ali, ako vruća i hladna voda teku u suprotnom smeru, izmeni se gotovo100 %toplote.

I galeb u svojim nogama ima izmjenjivače toplote, odnosno dve žile koje su čvrsto priljubljene jedna uz drugu.Kad galeb stoji na ledu, uredjaji toplote u njegovim nogama zagrevaju krv koja se iz njegovih hladnih stopala vraća prema telu.Oni čuvaju toplotu njegovog tela i sprečavaju njen gubitak preko stopala.

Ovo je najdelotvorniji izmenjivač toplote tako da je našao svoju primenu u mašinstvu i aeronautici. 

Oskoruša je kod nas vrlo retko drvo, zato što se teško razmnožava u prirodi. U Vojvodini, u opštini Irig, jedno stablo ove divlje kruške je uspelo da preživi i stavljeno je pod zaštitu države.

Još za vreme vladavine Marije Terezije, njenom naredbom, svako seosko domaćinstvo u Vojvodini je moralo da zasadi ovo drvo u svom dvorištu (kako bi se sprečila glad, a i zbog svog lekovitog dejstva).

Većina nas je upoznata sa Španskom koridom, gde se matadori bore protiv bikova. Da bi razbesneli bikove i lakše ih umorili, matadori koriste crveno platno kojim izazivaju bikove na napad.

Takođe i Duško Dugouško se oprobao kao matador, tako da je i on koristio crveno platno. Svi znaci pokazuju na to da crvena boja stvarno nervira bikove, zar ne ?

Nažalost, to nije tačno, bikovi su daltonisti i ne mogu da razlikuju boje, a ono što ih nervira jeste mahanje platna ispred očiju.

Beli lokvanj je vodena biljka, koja je strogo zaštićena vrsta u flori Srbije. Biljka raste u vodi od 30 do 150 cm u dubinu, što znači da može da dostigne visinu od 150 cm, cvet se nalazi na površini vode i njegova boja je bela, kao što i samo ime lokvanja kaže.

Staništa belog lokvanja su uglavnom močvare koje se isušuju, prema tome beli lokvanj se nalazi i na Gornjem Podunavlju. Zbog uništavanja njenog prirodnog staništa (močvara), ovoj biljci preti ogromna opasnost da će biti istrebljena.

Pored svoje lepote, Beli lokvanj je i lekovita biljka, sadrži alkaloide, pa se može koristiti kao sedativ ili afrodizijak.Takođe, ljudi su je koristili vekovima u nazad u svrhe lečenja ljudi. Preterano korišćenje ove biljke bi moglo da izazove kontra-efekat, tj. neželjena dejstva koja mogu biti jako opasna za ljude.