Vlažna trulež krtola krompira izazivaju tri vrste bakterija:

a) Erwinia carotovorum  var. atrosepticum. Redovno se javlja na matičnim semenskim krtolama  u polju ali u skladištima  (Miloševič, I dr.2007).

b) Pectobacterium carotovorum. Inficira stablo preko rana ili prirodnih otvora na lišću  i stablu. Javlja se i iznad zemlje.

Zajednička osobina za obe bakterije je što se javljaju kada je hladno I vlažno vreme

c) Erwinia chrysanthemi (Dickeya solani i Dickea dianthicola). Ima simptome slično prethodnim bakterijama ali se javljaju u toplijem delu vegetacije. Naseljava vaskularna tkiva i kada se krtole raseku vide se tamni sprovodni sudovi. Determinacija vrsta bakterija se odredjuje na osnovu razlika u DNA.

U Srbiji još nije registrovana i svrstana je u karantinske štetočine (Milijašević-Marčić Svetlana 2014).Iz praktičnih razloga u tekstu govorićemo o E.carotovorum jer vrste prouzrokovača vlažne truleži  nisu posebno odredjivane.

Osobine E.carotovorum

Radi se o štapičastim, gram negativnim bakterijama sa peritrihama ili pliva u vodi što je čini lako prenošljvom u vlažnim zamljištima, zalivnim sistemima, u toku dodavanja vode pri tretiranju semena ili kada se peru krtole pre iznošenja na tržište. E.carotovorum inficira krtole preko lenticela ali i preko sprovodnih sudova  iz matičnih u ćerke krtole. U proizvodnji semena u vlažnim uslovima EU osnovni problem je  kontaminacija E.carotovorum pa se  certificirano seme krompira obavezno testira na prisustvo E.amilovorum. Izmedju sorata krompira postoje velike razlike u oseljivosti  na E. carotovorum. Tako, sorte Lusa i Madeleine su posebno osetljive. Da bi seme krompira bilo deklarisano obavezno se uzimaju uzorci  krtola, koji se potapaju u vodu da bi se oslobodile  bakterije ili se krtole maceriraju i macerat se zasejava na hranljivu podlogu. Prag rizika je 1000 bakterija po krtoli.

U Zapadnoj Evropi E.carotovorum je najznačajnija bolest krtola, koja odredjuje tehnologiju gajenja, tretiranja semena, utiče na prinose i odredjuje uslove čuvanja. 

Epidemiologija E.carotovorum

Inkubacija od infekcije do pojave simptoma traje svega nekoliko do nedelju dana. Najosetljivije su mlade krtole i biljke.Optimalne temperature za E.carotovorum su izmedju 25-30°C a ne razvija se iznad 38°C ili proizvodnja krompira na višim temperaturama obično obezbedjuje seme bez  E.carotovorum. U Velikoj Britaniji  PIS zaštite bilja daje prognozu padavina i temperatura i odredjuje vreme vadjenja semenskih krtola i to je obično pre padavina. Najznačajniji izvor inokuluma E.carotovorum u polju je živo tkivo – krtola . U toku vegetacije se širi iz matičnih krtola u stablo i nove krtole ali i preko zemlje ako su vlažni uslovi. Prinos krompira je u direktjoj korelaciji sa brojem inficiranih semenskih matičnih krtola.

Simptomi vlažne truleži

Pojavljuje se crnomeko tkivo na krtolama. E. carotovorum luči pektinske enzime koji razlažu tkivo posebno srednju lamelu pa dolazi do raspadanja krtola ili tkiva korena. E.carotovorum proizvodi i enzim za razlaganje celuloze ali znatno manje od pektinskih enzima pa dolazi do omekšavanja tkiva koja se udubljuju ili kako se u stručnoj literaturi navodi pojavljuju se “krateri”.  Inficirane biljke zaostaju u porastu, venu i postaju žute. Biljke krompira često uginjavaju pogotovo ako je infekcija izvršena sa matične krtole i prešla na koren ili male krtole. Cima se lako vadi iz zemje ako su koreni oštećeni. Ako se javi samo E. carotovorum nema neprijatnog mirisa u zemlji niti u skladištima ali razvićem sekundarnih patogena  kao što su neke bakterije, zatim Fusarium spp. pojavljuje se neprijatan miris. U slučaju masovnije pojave, polje krompira oseća se po mirisu raspalih krtola.

Suzbijanje vlažne truleži ( E.carotovorum)

Nema registrovanih baktericida za tretiranje semena krompira pa se suzbijanje sagledava  u tehnologiji gajenja kao: - Izbegavanje sadjenja osetljivih sorata krompira kao što su Lusa, Madeleine i dr. Tolerantna je naprimer sorta Rudolf;  - Izbegavanje prekomernog zalivanja; - Setvu obaviti kada je toplije vreme da bi krtole brzo klijale i biljka nikla, a vadjenje obaviti kada je toplije vreme; - Koristiti certificirano seme koje je vadjeno posle defolijacije cime i po suvom vremenu; - Pri tretiranju semenskih krtola fungicidima za suzbijanje R.solani koristiti što manje vode da se ne bi kontaminirale krtole. Odmah posle tretiranja prosušiti i spakovati  krtole; - Ako se krtole seku pre setve, koristiti fungicide za suzbijanje Fusarium spp. i brzo ih prosušiti;  - Čuvati seme krtola na temperaturama do 10°C; - Za pranje krtola pre stavljanja u promet, koristiti  čistu vode i kontejnere.

Uskladiti mere suzbijaja E.carotovorum sa merama za dobijanje što većeg prinosa i sadržaja suve materije koji zahtevaju što dužu vegetaiju ili raniju setvu i kasnije vadjenje