Rhizoctonia solani živi saprofitno u zemljištu, a parazitski na krompiru. Ima oko 230 domaćina iz 66 familija biljaka. Najčešće se razmnožava anastomozom pa je označena kao „micellija sterila“. R.solani ima 14 anastomosis grupa. AG 3 je specifikum za krompir.  AG 2-1,4,5,8 i 9 mogu se razvijati na krompiru ali imaju različite simptome od AG 3. Miles i dr. 2013 navode da u USA na Severnozapadnom Pacifiku najčešća je AG 3 grupa ali je nadjena na krompiru i AG 2 i AG 4. AG 2-2 se razvija na kukuruzu i šećernoj repi ali ne na kromiru, i td.

Micelija raste i proizvodi hife i to redovno pod pravim uglom u odnosu na matičnu miceliju (sl.6). Rizoctonije se klasifikuju i u Basidiomycetes, rod Thanatephorus, na osnovu retke pojave bazidiospora. U novijoj literaturi označava se kao Thanatephorus cucumerus .Često se hife septiraju na mestu grananja. R.solani formira monilioidne ćelije u tamnu gustu  strukturu koje su označene kao sklerotije i gljiva prezimljavaju u njima u nepovoljnim uslovima i to na krtolama (sl.7). R.solani koja se razvija na travama ima  dva jedra. R. Solani,R. zeae, R.oryzae su takodje  multinuklearne.Ovo je važno jer ako dodje do pojave rezistencije već u sledeoj generaciji R.solani kombinacijama više jedara gljiva postaje ponovo osetljiva na fungicide. Optimalna temperatura gajenja na krompir destroznom agaru je 18°C.

Značaj R.solani u proizvodnji krompira

Bolest je u literaturi označen kao „suva trulež“ ili  „bela noga“krompira koja se javlja na prizemnom delu stabla krompira. R.solani se javlja na krtolama, stolonama i stablu.  Na krtolama  koje se kasno vade ili pred nastup hladnijeg vremena   javljaju se  sklerocije koje dodatno smanjuju tržišnu vrednost krtola jer ne mogu se sprati . Na proleće u vreme nicanja, micelije u sklerocijama se aktiviraju i inficiraju klice. Ovim se smanjuje broj klica iz semenskih krtola.  Ako se javi u manjem intenzitetu  biljke sporije niču i kasnije venu.  Izmedju sorata postoji velika razlika u osetljivosti na R. solani .Tako, Lusa i Manitou su osetljive na R. solani. Sorte krompira poreklom iz Zapadoevropskih zemalja gde su hladnija zemljišta i značajnija, R. solani imaju redovno  manji ili veći inokulum ove gljive. U   Zapadnoevropskim zemljama  smatra se da R.solani  smanjuje prinos od 16-34% a  kvalitet krtola ( prisustvo sklerocija) i do 60%.

Ciklus razvića R.solani 

Povoljni uslovi za razviće R.solani u polju su hladna i vlažna vremena u proleće ili rana setva. Kada su povoljni vremenski uslovi,  R.solani se širi od biljke do biljke. R.solani spada i u nekrofitne patogene ili ubijaju zdrave ćelije pre naseljavanja ili sličnokao što to rade B. cinerea, A.alternata i dr. Semenske krtole sa sklerocijama se ne mogu koristiti za proizvodnju.  

Simptomi R. solani na krompiru

Za razliku od  E.carotovorum koja skoro redovno ubija biljku, R. solani retko ubija biljku ali redovno smanjuje broj klica odnosno stabala pa smanjuje prinos krompira.  E.carotovorum je poznata kao prourokovač „vlažne truleži“, a R.solani kao prouzrokovac „ suve truleži“.

Simptomi razvića R.solani na krompiru se najčešće vide u vidu nekroza na okcima odnosno klicama čime se smanjuje broj formiranih stabala ,nekroza na stablu (može se pojavitii bela micelija na nadzemnom stablu obično samo kod sorata kasnog sazrevanja), nekroze u vidu braon pega, a intenzitet pojave i šteta se odredjuje na osnovu skale 1 -9 ,

• Kao „suva trulež“  R.solani  izaziva pucanje stabla koja se  suše  i kasnije se na njima mogu razviti sekundarne gljive patogeni. U literaturi je opisan  i simptom „Dray core“  ili zasušivanja  ulaznog otvora  larava žičara (Elateidae) u krtolu.  Zasušivanje otvora nastaje posle razvića micelije R.solani ali zbog sušnog vremena gljiva se nije dalje širila unutar krtole. U Zapadno Evropskim zemljama simptomi „Dry core“ se mogu javiti i do 16% krtola. Kod nas ovaj simptom je redak,može da proizvodi i „vazdušne krtole“ koje se razlikuju od sličnih koje proizvodi Stolbur Phytoplasma krompira  jer nema simptoma crvenjenja i uvijanja  vršnog lišća .

Infekcije R.solani su favorizovane vlažnim i hladnim vremenom u proleće. Houker, (1981) navodi da R.solani proizvodi hormon regulator razvića označen kao RS-toksin. Frank, Fransis (1976) navode da R.solani spada u elicitore i krompir proizvodi RS toksin  kao hormon  rasta u niskim koncentracijama. Uloga ovog toksina još uvek nije razjašnjena. Autori predpostavljaju da RS-toksin može da utiče na formiranje vazdušnh krtola (sl.11), smanjivanje veličine i izmene oblika,nekrozu podzemnog stabla i korena,uvijanja lišća kao i na druge fiziološke poremećaje na krtolama. Za razliku od vazdušnih krtola koje proizvodi  stolbur fitoplazma  jer lišće se ne uvija na vršnom  delu i nema crvenkastu boju.      

Suzbijanje R.solani

R.solani se suzbija tretiranjem krtola sa fungicidima na bazi pensikurona kao što je Monceren Pro ili Prestige 290 FS (imidakloprid 140 g/l+pensikuron), zatim fungicidima na bazi fludioxonila kao što su Seedmax 10O FS ili Maxim 100 FS. Fungicidi se nanose  u količini 250-300 ml/preparata na tonu krompira sa minimalnom količinom vode. Može se koristiti i fungoinsekticid Sirocco FS (fludioxonil 120 g/l + tiametoxam 200 ml/L ) koji se koristi za suzbijanje R. solani, Fusarium spp. ali i larvi   Elaterida, lisnih vaši i L. decemlineata,  6-8 nedelja posle setve na nadzemnom delu krompira.

Setvu semena krompira treba obaviti nešto kasnije jer hladno i vlažno vreme je povoljno za razviće R.solani. Ako je toplije vreme biljke brže niknu i R.solani  se sporije razvija. Takodje treba izbegavati  veće količine  vode za vreme zalivana i  formiranje  vodoležina.

Kod sorata koje su osetljive na E.carotovorum, nanošenje fungicida na semenske krtole se obavlja na aparatu Maffex ULV nemačke proizvodnja sa rotirajućim valjcima i minimalnom količinom vode. Neki naši proizvodjači imaju ove aparate.  Korišenje Maffexa je obavezno da bi se višak vode odstranio sa krtola i time izbegla kontaminacija krtola sa E. carotoovorum.  Seme se prosušuje i odmah pakuje  i po mogućnosti što pre  seje.

U praksi kod sorata koje su osetljivije na R. solani a manje osetljive na E.carotovorum, nanošenje fungicida na semenske krtole se obavlja montiranjem na traktore uredjaja DLV-Plant ,dizni i rezervoara.Koristi se veća količina vode  ili  250 lit/  ha jer se fungicid nanosi prskanjem krtola posle padanja u brazdu.