U novije vreme posebno u Južnoj Bačkoj javlja se stolbur fitoplazma krompira  u zabrinjavajućim razmerama.  Konstatovan je u Madjarskoj, Rumuniji, Republici Češkoj i  proširio se u neke njima susedne zemlje,  gde izaziva smanjenje prinosa od 30 do 80% ali  smanjuje i  kvalitet. U Srbiji se nalazi na A2 listi karantinskih štetnih organizama.  Kod nas se širi  u druge delove Vojvodine.Najintezivnije se javlja na krompiru za čips koji se obično gaji na većim površinama, a krompir je atraktivan za cikade vektore.  Kod  inficiranih čips krtola  sa Stolburom  u procesu pečenja tamni meso što  krtole čini nekorisnim za osnovnu namenu.

Sl.1. Stolbur krompira (Phytoplasma solani)

Razviće i vektori prenošenja stolbura krompira

Stolbur krompira izaziva  Candidatus Phytoplasma solani  (Mitrović i dr.2014). Prenose ga cikade. Od 16 vrsta cikada koje se javljaju na krompiru i koja su testirana na  C. phytoplazmu   bila su pozitivne samo 3 vrste: Hyalesthes obsoletus, Reptalus panzeri i Reptalus ginquecostalis (Mitrović i dr. 2014, 2015.).Testiranja su potvrdila prenošenje samo H.obsoletus i R.panzeri  koji se javljaju u epifitotičnim razmerama u Južnoj Bačkoj i odgovorni su za epidemiju stolbura na krompiru.  Najznačajniji je  H. obsoletus  kojem je domaćin poponac (Convolvulus arvensis), zatim Crepis foetida, ruderalni korov i kopriva (Urtica dioica ) Kosovac i dr., 2014).  Populacija imaga H. obsoletus mogu biti fitoplazmatična   (oko 18%) ako su se hranili poponcem i koprivom ali ako su se imaga hranila sa C. foetida mogu biti vektori fitoplazme  u većem procentu.

Drugi značajniji vektor  C.Phytoplasma solani je R. panzeri koji se razvija na kukuruzu, pšenici, divljem  sirku i dr.  Oba vektora prenose stolbur sa  biljaka hraniteljki posle preletanja imaga na krompir koji je atraktivan za ishranu imaga. Najosetljivije su mlade biljke krompira, a  starije su otpornije (važno za suzbijanje). H.obsoletus i R.panzeri,kao što je karakteristično i za druge Cixiidae  prezimljuju u stadijumu larvi na korenu domaćina i ishranom primaju fitoplazmu. Akvizicija fitoplazme je u stadijumu larve pa imaga posle izletanja iz zemlje  prenosite stolbur na krompir na kojeg doleću.

H.obsoletus i R. panzeri izleću početkom juna. Krompir je atraktivan za imaga na kojeg  masovno doleću i hrane se sisanjem iz  floema. Prenose fitoplazmu i već posle 30 - tak dana ili  krajem juna, a posebeno u julu i avgustu se na krompiru pojavljuje crvenkasto lišće,   uvijanje  vršnih listova  i  vazdušne krtole. Zavisno od prisustva imaga vektora polje može biti  sa masovnim prisustvom crvenkastih biljaka. Karakterističan je simptom   obično u avgustu pojava  „vazdušnih krtola„ (na nadzemnom stablu krompira)  koje isrpljuju bijku i smanjuju značajno prinos.  Kod jake infekcije biljke uginjavaju i prinos je ugrožen. Vreme pojave simptoma odredjuje i vreme uzorkovanja. Mitrović i saradnici, 2014 preporučuju uzimanje uzoraka krompira u junu i julu radi utvrdjivanja prisustva stolbura.

U reonu gajenja krompira Leskovca, mogu se naći pojedinačne  biljke krompira sa vazdušnim krtolama i to nešto ranije (23.juna)  nego u Bačkoj.  U Leskovcu  stolbur krompira  prenosi uglavnom  H. Obsoletus, a najvažniji  izvor fitoplazme stolbura je Crepis foetida i U. dioica  koji su bogatiji sa fitoplazmom i moguće je da se nešto brže razvija. Postoji i mogućnost da vazdušne krtole nastaju još od nekih drugi neutvrdjenih prourokovača jer stolbur  ovde još nije laboratorijski potvrdjen.

Smatra se da epifitocija stolbura na krompiru u Južnoj Bačkoj je povezana sa epizoocijom   vektora R. panzeri koji prenosi „crvenilo kukuruza“ i H. obsoletus. Ovde je najčešći plodored kukuruz na kukuruz ili kukuruz na pšenicu, a oba useva su izvor stolbura. Osim toga u Južnoj Bačkoj u neposrednoj blizini krompira gaje se  i mnogi povrtarski usevi kao što su mrkva, peršum, pasulj, paprika, paradajz i dr. koji takodje obolevaju od C.Phytoplazma, a vektor je H.obsoletus (Mitrović i dr.).

Suzbijanje  epifitocije  stolbura krompira

Pojava epifitotičnih razmera stolbura krompira na nekim krompirištima ugrožava proizvodnju  posebno  proizvodnju krompira za  čips. Mnogo nepoznatog ima u odnosu stolbura, krompira i životne okoline i nema efikasnih mera suzbijanja. Ipak pristup suzbijanju se sagledava u smanjenju prisustva stolbura agrotehničkim merama ali i hemijskih suzbijanjem  vektora u fazi doletanja imaga H. obsoletus i R. panzeri na krompir.

Preduslov suzbijanja stolbura krompira je sadjenje zdravog sadnog materijala. Semenske krtole mogu biti fitoplazmatične sa ispoljavanjem manje ili više simptoma (Mitrović i sar.2014). Iz ovih razloga, semenske krtole, slično kao i kod E. carotovorum, moraju se uzorkovati na proveru prisutnosti C.Phytoplazma solani  u reonima pojave stolbura  što se do sada nije radilo. Važno je istaći da u Zapadnoj Evropi još nije službeno registrovan C.Phytoplazma solani  odakle se uvozi semenski krompir.

Korovi mogu biti izvor stolbur fitoplazme na njivi gde se gaji krompir ali i okolo njive pa treba redovno suzbijati korov.

U blizini gde se gaji krompir ne bi trebalo da se gaji povrće ili drugi ratarski usevi osetljivi na Stolbur.  Mitrović i saradnici, 2014 su konstatovali fitoplazmatični pasulj i neke druge useve sa simptomima stolbura u Južnoj Bačkoj.

Hemijsko suzbijanje je zasnovano na obligatnom parazitizmu ili stolbur fitoplazma se  razvija samo u živim ćelijama biljaka ili insekata vektora pa se suzbijaju imaga vektora H oboletus i R. panzeri.Izletanje oba vektora u Bačkoj je početkom juna, a H.obseletus možda i ranije u okolini Leskovca. Posebno su osetljive sorte krompira za čips i crvene konzumne sorte  kao što su Volare, Arizona i dr.  gde se obavezno moraju suzbijati imaga vektora. Najosetljivije su mlade biljke. Krompir je inače veoma atraktivan za imaga vektora. Na koje polje krompira će doleteti imaga vektori stolbura, zavisi od atraktivnosti  keiromona koje luče pojedine sorte .

U uslovima   epizootičnih migracija vektora na krompir preporučuju se kontaktni  insekticidi  sa gasnom fazom  da bi uginuli pre  početka ishrane iz floema odnosno sprečilo prenošenje fitoplazme. Od insekticida preporučujemo hlorpirifos (Saturn 250 EC) u količini  3 lit/ha ili kombinacije hlorpirifosa i piretroida kao što je Savanur, Nurelle D i slični u količini od 1.5 lit/ha. Imaga cikada vektora imaju voštane presvlake pa su otpornije na insekticide. Da bi ostvario kontakt insekticida sa insektima treba dodati površinski aktivnu materiju (surfaktant ) Silwet L 77 u količini 25 ml/100 lit vode. Imaga vektora lete mesec i nešto duže pa krompir  treba oprskati najmanje 3-4 puta u razmaku od 7 dana. Kada je mladji krompir razmak izmedju tretiranja treba biti kraći. Tretirati samo kasnostasne sorte.