U cilju dokazivanja patogenosti Erwinia amylovora u obolelim uzorcima jabučastog voća, sasvim uspešno se može primeniti test inokulacije nesazrelih plodova raznih sorti voćaka i drugih biljnih vrsta (kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, džanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna)

Osim celih plodova, mogu se inokulisati i kriške plodova kruške i jabuke, mahune pasulja, plodovi paprike i kriške krompira (Arsenijević i Sremac Smiljana, 1993; Arsenijević, 1997).   Za veštačku inokulaciju nesazrelih plodova korišćeno je više raznih vrsta i sorti biljaka, kako bi se utvrdilo koja od njih najbrže reaguje pojavom nekroze i stvaranjem bakterijskog eksudata (tab. 7). Testirani su plodići sledećih vrsta i sorti biljaka: kruška (Pyrus domestica Medicus.) - sorte: viljamova, kaluđerka, pasakrasan i santa marija; jabuka (Malus domestica Borkh.) - sorte: ajdared i spergold; dunja (Cydonia oblonga Mill.) - sorta: leskovačka; mušmula (Mespilus germanica L.) - domaća mušmula; šljiva (Prunus domestica L.) - sorta: stenli; kajsija (Prunus armeniaca L.) - sorta: mađarska najbolja; višnja (Prunus cerasus L.) - ekotip: oblačinska (izdvojen iz spontane populacije); trešnja (Prunus avium L.) - sorte: stela i germerdorfska; đanarika (Prunus cerasifera Ehrh.); divlja kruška (Pyrus piraster Burgs.); glog (Crataegus monogyna Jacq.); japanska jabuka (Diospyros kaki L.); japanska dunja (Chaenomeles japonica (Thunb.) Lindl.); šipak (Rosa canina L.); i limun (Citrus limonum Risso.).

Inokulacija mladih, nesazrelih plodića je obavljena nanošenjem kapi suspenzije bakterija, ubodom igle na po tri mesta u tkivo plodića (u vidu trougla). Potrebna suspenzija bakterija je dobijena korišćenjem bakterijskog eksudata formiranog na nesazrelim plodićima šljive (prethodno inokulisanim), unošenjem nekrotičnih čestica (uzetih sa tkiva obolelih voćaka) u tkivo plodova, ili upotrebom macerata. Inokulisani plodići su održavani u vlažnoj komori 1-2 dana, a potom postavljani na laboratorijske stolove, pri uslovima sobne temperature. Rezultati su očitavani posle 2 do 12 dana od inokulacije (Arsenijević et al., 1994 c; Arsenijević i Jovanović Gordana, 1997, 1999). Kontrolni, nesazreli plodići tretirani su vodom.

Inokulacija nesazrelih plodova raznih voćaka i drugih vrsta biljaka u priručnim laboratorijama

Provera patogenosti je obavljena inokulacijom raznih sorti nesazrelih plodova kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, zatim djanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna, ubodom igle (tab. 1). Korišćena je suspenzija bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića upotrebom macerata, dobijenog gnječenjem nekrotičnog tkiva. U tab. 7 prikazano je vreme pojave nekrotičnih promena i formiranja kapi bakterijskog eksudata na inokulisanim plodićima raznih biljnih vrsta korišćenih u našim istraživanjima

                     .  

 Sl.1 i 2. Inokulacija nesazrelih plodova  kruške i dunje - nekroza i pojava kapljica  

bakterijskog eksudata bakterije Erwinia amylovora.

   Tab.1. Vreme pojave nekrotičnih promena i formiranja kapljica bakterijskog eksudata na inokulisanim plodićima raznih vrsta biljaka

- Inokulacija nesazrelih plodova kruške

Prilikom veštačke inokulacije nesazrelih plodova kruške sorti: viljamova, kaluđerka, santa marija i pasakrasan, 2-3 dana nakon inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, primećuju se nekrotične pege oko mesta uboda, a posle 3-4 dana pojavljuju se kapljice bakterijskog eksudata beličaste boje. Narednih dana stvaranje eksudata je obilnije, a njegova boja je tamnija. Za oko nedelju dana plod potpuno nekrotira i pocrni (tab. 7). Pri inokulaciji raznih sorti plodova kruške, nema razlike u pogledu vremena formiranja kapi bakterijskog eksudata (tab. 7). Na kontrolnim plodićima koji su inokulisani vodom ne uočava se nikakva promena na pokožici ploda.

-Inokulacija nesazrelih plodova jabuke        

Na nesazrelim plodovima jabuke sorti: ajdared i spergold, nakon 4-5 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, pojavljuje se nekroza pokožice ploda, a posle 7-10 dana uočava se pojava bakterijskog eksudata u vidu izuzetno finih i sitnih kapi beličaste boje (tab. 7). Kod jabuke sorti: ajdared i spergold nema razlike u pogledu vremena formiranja kapi bakterijskog eksudata. Na kontrolnim plodićima jabuke inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

-Inokulacija nesazrelih plodova dunje

Na nesazrelim plodovima dunje sorti: vranjska i leskovačka, tek nakon 7 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, uočavaju se nekrotične promene na pokožici plodića, a nakon 10-12 dana formiraju se sitne, fine kapi bakterijskog eksudata beličaste boje (tab. 7.). Kod plodova dunje sorti: vranjska i leskovačka, nema razlike u vremenu formiranja kapi bakterijskog eksudata. Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

-Inokulacija nesazrelih plodova mušmule

Na inokulisanim nesazrelim plodićima domaće mušmule prve nekrotične promene oko mesta uboda, izvrššenog ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, primećuju se 7-10 dana od inokulacije. Nakon 12-13 dana pojavljuje se bakterijski eksudat boje meda, ispoljen u vidu finih, sitnih kapi oko mesta inokulacije (tab. 7). Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova šljive

Na inokulisanim plodićima šljive sorte stenli, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, prve promene ispoljene u vidu nekrotičnih zona oko mesta uboda pojavljuju se već posle 24-48 sati. Istovremeno, ili nešto kasnije, uočavaju se sitne beličaste kapi bakterijskog eksudata formirane oko mesta gde je izvršena inokulacija ili nešto dalje po površini plodića. Narednih dana formiranje eksudata je izraženije. Tokom sedam dana plodić potpuno nekrotira i pocrni (tab.7.). Na kontrolnim plodićima šljive inokulisanim vodom ne zapažaju se nikakve promene.

Sl.1. Pojava kapljica bakterijskog eksudata na veštački inokulisanim nesazrelim plodićima šljive  sorte Stenlej nakon 48 sati od inokulacije.

- Inokulacija nesazrelih plodova kajsije

Na nesazrelim plodovima kajsije sorte mađarska najbolja, nakon 2-3 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, uočavaju se nekrotične promene preko cele površine plodića, a nakon 7-10 dana od inokulacije dolazi do formiranja kapljica bakterijskog eksudata, beličastokrem boje, po celoj površini plodića (tab. 7.). Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova višnje

Na inokulisanim plodovima višnje, ekotip oblačinska, nakon 5-6 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, pojavljuju se nekrotične promene oko mesta uboda. Narednih dana nekrotični proces se širi, da bi nakon 10-12 dana cela površina plodića nekrotirala i dobila tamnomrku boju. Tek posle 13 dana primećuju se jako sitne beličaste kapi bakterijskog eksudata oko mesta inokulacije (tab. 7). Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova trešnje

Obavljena je inokulacija sorti: stela i germerdorfska, pri čemu je reakcija plodića različita. Na plodovima trešnje sorte stela nakon 4-5 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića maceratom, pojavljuju se nekrotične promene oko mesta uboda, a posle 7 dana primećuju se beličaste kapi bakterijskog eksudata u delu gde nekrotira pokožica ploda. Nakon toga, dolazi do potpunog nekrotiranja plodića, koji dobija tamnomrku boju, a istovremeno se uočava i obilno formiranje eksudata beličaste boje. Eksudat se najpre nalazi oko mesta inokulacije, a potom se spaja i sliva u vidu krupne beličaste kapi (tab. 7). Istovremeno, primećuje se destrukcija ploda, koji dobija neravnu, grubu površinu. Na plodićima trešnje sorte germerdorfska i na kontrolnim plodićima koji su inokulisani vodom, nije primećena nikakva promena na pokožici plodića.

- Inokulacija nesazrelih plodova đanarike

Na nesazrelim plodovima đanarike, nakon 2-3 dana od inokulacije, ubodom igle i korišenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića maceratom primećuje se nekrotična promena pokožice plodića, a posle 4 dana dolazi do pojave sitnih i finih kapi bakterijskog eksudata beličaste boje, u predelu gde pokožica ploda nekrotira (tab. 7). Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne zapažaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova divlje kruške

Prilikom veštačke inokulacije nesazrelih plodova divlje kruške, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija, poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića maceratom prve promene u vidu nekroze oko mesta uboda, primećuju se nakon 2 dana od inokulacije, a posle 3 dana zapaža se pojava beličastih kapi bakterijskog eksudata oko mesta inokulacije (tab. 7). Na inokulisanim kontrolnim plodićima divlje kruške ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova gloga

Na nesazrelim plodovima gloga, nakon 2-3 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija, poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića maceratom, uočava se razvoj nekrotičnih promena oko mesta uboda. Istovremeno, ili nešto kasnije, dolazi do formiranja kapljica bakterijskog eksudata. Nekroza se postepeno širi, tako da za 7 dana plod potpuno nekrotira i pocrni (tab. 7). Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova japanske jabuke

Na nesazrelim plodovima japanske jabuke, nakon 2-3 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija, poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, primećuje se nekroza pokožice ploda, kao i nekroza peteljke i čašice plodića. Sledećeg dana oni se odvajaju od plodića i otpadaju, a sa unutrašnje strane čašičnih listića koji su potpuno nekrotirali, pojavljuju se krupne žućkaste kapi bakterijskog eksudata. Istovremeno i površina plodića potpuno nekrotira, dobija tamnomrku boju, a nakon 4-5 dana primećuju se beličastožućkaste kapi bakterijskog eksudata (tab. 7). Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova japanske dunje

Na nesazrelim plodovima japanske dunje, nakon 5-7 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, uočavaju se nekrotične promene po površini plodića. Pojava kapljica bakterijskog eksudata beličaste do svetlonaranđaste boje, uočava se 9-10 dana od inokulacije (tab. 7).

Isto tako, na plodićima japanske dunje nekada se uočava pojava beličastih, vrlo sitnih kapi bakterijskog eksudata po površini plodića (nakon 9 dana od inokulacije), a već sledećeg dana primećuje se nekroza pokožice ploda u predelu gde se nalazi eksudat. Na kontrolnim plodićima inokulisanim vodom ne zapažaju se nikakve promene.

- Inokulacija nesazrelih plodova šipka

Na nesazrelim plodovima šipka tek nakon 7-8 dana od inokulacije, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, dolazi do nekrotičnih promena oko mesta uboda, a posle 12-13 dana pojavljuju se kapi bakterijskog eksudata boje meda (tab. 7). Na kontrolnim plodićima inokulisanih vodom ne uočavaju se nikakve promene.

- Inokulacija plodova limuna

Prilikom inokulacije nesazrelih plodova limuna, ubodom igle i korišćenjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata, ne uočavaju se nikakve promene na plodićima. Suprotno tome, bakterija P. syringae pv. syringae prouzrokuje pojavu nekrotičnih zona oko mesta uboda. Plodovi limuna, inače se preporučuju za identifikaciju ovog patogena (Psallidas i Dimova, 1986; Arsenijević, 1992; Arsenijević i Sremac Smiljana, 1993). Na kontrolnim plodovima limuna inokulisanih vodom, nisu uočene nikakve promene.

- Inokulacija kriški plodova kruške i jabuke  

 Inokulacija preseka plodova kruške sorte pasakrasan i jabuke sorte spergold, obavljena je prelivanjem suspenzije bakterija, dobijene korišćenjem bakterijskog eksudata formiranog na prethodno inokulisanim plodićima voćaka, preko preseka plodića, medicinskim špricem (Arsenijević i Jovanović Gordana, 1999).

Nakon inokulacije, delovi plodića su postavljani u Petri kutije sa navlaženim filter papirom, a ove u vlažnu komoru 1-2 dana. Potom su iznete na laboratorijske stolove, pri uslovima sobne temperature. Rezultati su očitavani posle 3, 5 i 7 dana od inokulacije (Billing et al., 1960; Panić i Arsenijević, 1996). Kontrolne kriške plodova kruške i jabuke tretirane su vodom.

- Inokulacija kriški plodova kruške i jabuke

Inokulacijom kriški plodova kruške sorti: pasakrasan i kaluđerka, prelivanjem suspenzije bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića maceratom do pojave kapi bakterijskog eksudata dolazi posle 3 dana. Narednih dana stvaranje eksudata je obilnije, tako da posle 6 dana bakterijski eksudat preliva celu površinu preseka kruške.

Na inokulisanim kriškama jabuke sorte spergold, dolazi do nekrotičkih procesa, odnosno pojave svetlo do tamnomrke boje mezokarpa plodića. Nakon 7 dana od inokulacije primećuju se na preseku ploda jabuke pojedinačne kapi bakterijskog eksudata i blagi preliv, jedva vidljiv na mezokarpu plodića. Na kontrolnim kriškama plodova kruške i jabuke inokulisanim vodom, ne uočavaju se nikakve promene.

DISKUSIJA

Inokulaciju nesazrelih plodića voćaka (šljive, kruške, kajsije, jabuke, trešnje i dr.), kao pouzdani i brzi test provere patogenosti ističu mnogi autori (Billing et al., 1960; Psallidas i Dimova, 1986; Mitrev, 1993; Arsenijević et al., 1994c; Panić i Arsenijević, 1996). Naši autori izvesnu prednost daju plodićima šljive sorte stenli (Mitrev, 1993; Arsenijević et al., 1994c; Panić i Arsenijević, 1996). Ali su i plodići kruške (Billing et al., 1960; Psallidas i Dimova, 1986; Arsenijević et al., 1994c) vrlo pogodni za proveru patogenosti E. amylovora, što se podudara s našim rezultatima (tab. 7). Billing et al. (1960) napominju da su kriške kruške izuzetno pogodne za proveru patogenosti, što potvrđuju i naši rezultati, jer je test vrlo jednostavan, efikasan i brz.

Prema nekim rezultatima dobijenim u našoj zemlji, plodići trešnje sorte Sue pogodniji su za inokulaciju od plodića kruške (Arsenijević et al., 1994c; Gavrilović, 1998). Tokom naših proučavanja na plodićima trešnje sorte stela, uočena je nekroza tkiva i bakterijski eksudat, dok na trešnji sorte germerdorfska nisu zapažene nikakve promene (tab. 7).

Na plodićima kajsije sorte mađarska najbolja, Gavrilović (1998) napominje da najvirulentniji sojevi E. amylovora prouzrokuju pojavu nekroze tkiva i bakterijskog eksudata, što se podudara sa našim rezultatima, dok Mitrev (1995) ističe da se na inokulisanim plodovima kajsije zapaža samo nekroza tkiva, bez pojave kapljica bakterijskog eksudata.

Tokom naših proučavanja na inokulisanim plodićima višnje (ekotip oblačinska), uočena je nekroza i bakterijski eksudat. Arsenijević et al. (1994c) ističu negativnu reakciju na ovom ekotipu višnje i sortama: keleris 14 i keleris 16, dok je sorta hajmanova konzervna reagovala pojavom nekroze tkiva i bakterijskog eksudata.

Nejednaka reakcija nesazrelih plodova nekih vrsta voćaka posle veštačke inokulacije sa E. amylovora, mogla bi se objasniti specifičnošću pojedinih sojeva patogena, ili prevremenim ili kasnijim očitavanjem dobijenih rezultata.

S druge strane, pogodnost plodova nekih voćaka kasnijeg vremena sazrevanja (dunja, mućšmula, divlja kruška, glog, japanska dunja, japanska jabuka, šipak i dr), korišćenih kao test patogenosti u vreme kada su plodovi drugih vrsta već ranije sazreli (šljiva, trešnja, kruška) ukazuje na to da se ovaj test patogenosti može i kasnije primeniti tokom vegetacije, ali i mnogo ranije, ukoliko se koriste nesazreli plodići sa ranijim vremenom sazrevanja (đanarika), u odnosu na najčešće primenjivane plodove (kruška i šljiva) (tab. 7).

LITERATURA

Arsenijević, M. (1975): Bakterioze biljaka. I izdanje, p.236. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Arsenijević, M. (1988): Bakterioze biljaka. II izmenjeno i dopunjeno izdanje, p.464. Naučna knjiga, Beograd

Arsenijević, M. (1992): Fitopatogene bakterije, p.166. Naučna knjiga, Beograd.

Arsenijević, M. (1997): Bakterioze biljaka. III izmenjeno i dopunjeno izdanje, p.576. S Print, Novi Sad.

Arsenijević, M., Sremac Smiljana (1993): Pseudomonas syringae pv. syringae, parazit jabuke. Zaštita bilja 206: 283-293, Beograd.

Arsenijević, M., Jovanović Olivera (1995): Novi postupak razlikovanja bakterija po Gramu. Zaštita bilja 211: 57-62, Beograd.

Arsenijević, M., Mitrev, S. (1995): Karakteristike nekih atipičnih sojeva bakterija dobijenih prilikom izolovanja Erwinia amylovora. Zaštita bilja 211: 5-15, Beograd.

Arsenijević, M., Panić, M. (1996): Domaćini bakterije Erwinia amylovora do sada utvrđeni u Jugoslaviji. XI kongres voćara Jugoslavije, Čačak, 28.10. - 01.11.1996. Zbornik rezimea: 145.

Arsenijević, M., Jovanović Gordana (1997): Mogućnost pouzdane i brze identifikacije patogena Erwinia amylovora u uslovima priručne laboratorije. Biljni lekar 4: 439-442, Novi Sad.

Arsenijević, M., Jovanović Gordana (1998): Bakteriozna uvelost i sušenje cvetova i mladara kruške. Biljni lekar 4: 354-357, Novi Sad.

Arsenijević, M., Jovanović Gordana (1999): Još jedan osvrt na mogućnost dokazivanja prisustva bakterije Erwinia amylovora izvan fitobakteriološke laboratorije. Biljni lekar 3: 267-273, Novi Sad.

Arsenijević, M., Panić, M., Antonijević, D. (1991): Fire Blight of Pomaceous Fruit Trees in Yugoslavia. Plant Protection (Zaštita bilja) 196: 87-97, Belgrade.

Arsenijević, M., Sremac Smiljana, Aniko Kočiš (1992): Identifikacione karakteristike bakterije Erwinia amylovora i Pseudomonas syringae pv. syringae izolovanih iz obolelih voćaka. IX jugoslovenski simpozijum o zaštiti bilja. Vrnjačka Banja, 01 - 05.12.1992. Zbornik rezimea: 44 (37).

Arsenijević, M., Đuričić, S., Mitrev, S. (1994a): Serološko identifikovanje izolata bakterije Erwinia amylovora parazita jabučastih voćaka. Zaštita bilja 210: 275-278, Beograd.

Arsenijević, M., Trkulja, V., Jovanović Gordana, Todorović, D. (1994b): Simptomi bakterioznoj plamenjači voćaka nalik i mogućnosti pouzdane i brze identifikacije patogena Erwinia amylovora. III jugoslovenski kongres o zaštiti bilja. Vrnjačka Banja, 03 - 07.10.1994. Zbornik rezimea: 50.

Arsenijević, M., Trkulja, V., Špica Gorica, Keserović, Z. (1994c): Pogodnost nesazrelih plodova raznih vrsta i sorti vo}aka kao testa patogenosti bakterije Erwinia amylovora (Burrill) Winslow et al. III jugoslovenski kongres o zaštiti bilja. Vrnjačka Banja, 03 - 07.10.1994. Zbornik rezimea: 51.

Balaž Jelica, Stamenov, M. (1996): Prilog proučavanju Erwinia amylovora, prouzrokovača bakteriozne plamenjače kruške i jabuke u Vojvodini. Savremena poljoprivreda, Vol.44 (Vanredni broj): 45-49, Novi Sad.

Balaž Jelica, Stamenov, M. (1997): Rasprostranjenost Erwinia amylovora u Vojvodini i preporuke za njeno suzbijanje. XIX seminar iz zaštite bilja. Beograd, 10 - 11.02.1997. Rezimei referata: 33-35.

Balaž Jelica, Ognjanov, V., Stamenov, M., (1997): Erwinia amylovora na jabučastom voću u Vojvodini i mere zaštite. Biljni lekar 1: 55-60, Novi Sad

Billing Eve, Crosse, J. E., Garrett, C. M. E. (1960): Laboratory diagnosis of fire blight and bacterial blossom blight of pear. Plant Pathology 9: 19-25.

Gavrilović, V. (1998): Bakteriološke odlike sojeva Erwinia amylovora (Burrill) Wislow et al., različitog porekla. Magistarska teza, p.68. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. (Zaštita bilja 224: 121 - 167, Beograd).

Jovanović Gordana (1999): Rasprostranjenost, značaj i domaćini bakterije Erwinia amylovora na teritoriji južne Srbije. Magistarska teza, p. 127. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Jovanović Gordana, Arsenijević, M. (1998 a): Dosadašnja iskustva stečena na terenu u radu sa Erwinia amylovora. Jugoslovensko voćarstvo (u štampi), Čačak.

Jovanović Gordana, Arsenijević, M. (1998 b): Etiološka proučavanja izumiranja cvetova i mladara kruške. IV jugoslovenski kongres o zaštiti bilja. Vrnjačka Banja, 21 - 26.09.1998. Zbornik rezimea: 65.

Klement, Z., Rudolph, K., Sands, D.C. (1990): Methods in Phytopathology, p.568. Académiai Kiadó, Budapest,Hungary.

Kûdela, V. (1988): Erwinia amylovora - Causal Agent of Fire Blight of Rosaceous Plants in Chechoslovakia. Ochr. Rostl. 24 (3): 173-182.

Kûdela, V. (1990): Spála rú`ovitých rostlin, p.163, Min.zem.a vý` ČSR Výst. zem. a vý`ivy, České Budejovice.

Lelliott, R. A., Stead, D. E. (1987): Methods for the Diagnosis of Bacterial Diseases of Plants, p.216. Britisch Society for Plant Pathology, Blackwell Scientific Publication. Oxford, London and Edinburg.

Mitrev, S. (1993): Proučavanje bakterije Erwinia amylovora (Burrill 1882) Winslow et al. 1920 kao parazita voćaka u Makedoniji. Magistarska teza, p.71. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Mitrev, S. (1995): Patogene i bakteriološke karakteristike Erwinia amylovora parazita kruške i dunje u Makedoniji. Zaštita bilja 212: 97-109, Beograd.

Panić, M., Arsenijević, M. (1991): Erwinia amylovora (Burrill) Winslow et al. - Pojava, rasprostranjenost i štetnost u svetu i u Jugoslaviji. Glasnik zaštite bilja 6: 191-197, Zagreb.

Panić, M., Arsenijević, M. (1992): Outbreak, Spread and Economic Importance of Fire Blight Phathogen (Erwinia amylovora) in Yugoslavia. VI International Workshop on Fire Blight, October, 10-12. 1992.,Athens, Greece (Acta Horticulturae 338:89-96,1993).

Panić, M., Arsenijević, M. (1996): Bakteriozna plamenjača voćaka i ukrasnih biljaka - Erwinia amylovora. Monografska studija. Zajednica za voće i povrće, Beograd D. D. i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, p.413.

Panić, M., Arsenijević, M., Antonijević, D. (1994): Rasprostranjenost, domaćini i bakteriološke odlike Erwinia amylovora u Jugoslaviji. III jugoslovenski kongres o zaštiti bilja. Vrnjačka Banja, 03-07.10.1994. Zbornik radova: “Zaštita bilja danas i sutra”, ed. Šestović, M., Nešković, N., Perić, I., pp.145-159, Beograd.

Psallidas, P. G. (1990): Fire blight of Pomaceous trees in Greece. Evaluation of the disease and characteristics of the pathogen Erwinia amylovora. Acta Horticulturae 273: 25-32.

Psallidas, P. G., Dimova Maria (1986): Occurrence of the disease fire blight of Pomaceous trees in Cyprus. Characteristics of the pathogen Erwinia amylovora. Annls Inst. Phytopath. Benaki, Greece, (N. S.) 15: 61-70.

Schaad, N. W. (1980): Laboratory Guide for Identification of Plant Pathogenic Bacteria. American Phytopath. Society, St. Paul, Minnesota.

Suslow, T. W., Schroth, M. N., Isaka, M. (1982): Application of a Rapid method for Gram Differentiation of Plant Pathogenic and Saprophytic Bacteria without Staining. Phytopathology 72: 917-918.

Šutić, D., Panić, M. (1969): Metode proučavanja fitopatogenih bakterija. Zavod za zaštitu bilja Poljoprivrednog fakulteta i Sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Srbije, Beograd.

van der Zwet, T., Keil, H. L. (1979): Fire Blight. A Bacterial Disease of Rosaceous Plants. U.S. Government Printing Office, Washington, D. C. 1-200.

van der Zwet, T., Beer, S. V. (1991): Fire Blight - Its Nature, Prevention and Control. A Practical Guide to Integrated Disease Menagement. U.S. Department of Agriculture. Agricultural Information Bulletin No.631, 83 pp.