Simptomi bolesti: Patogen parazitira sve zeljaste delove vinove loze. Na lišću se zapaža žućkasta uljana pega nepravilnog oblika. U okviru ovih pega list postaje providan. Sa naličja lista u povoljnim uslovima uočava se beličasta micelijska prevlaka. Na kraju pega postaje mrko-smeđa i nekrotira tkivo u okviru pege.

Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u obliku oopsora u opalom lišću. Da bi došlo do primarne infekcije na vinovoj lozi, tj. da oospore klijaju u makrokonidiju potrebno je da se ostvare sledeći uslovi: da je tri dana uzastopno prosečna dnevna temperatura 10 ⁰C, da je poslednjih 24 sata palo najmanje 10 mm kiše, da su lastari vinove loze dugi 10 cm, a da list ima prečnik 3 cm i da postoji izvor zaraze iz prethodne godine.

Konidije koje su obrazovane u beloj micelijskoj prevlaci raznosi vetar i one ostvaruju   sekundarne infekcije kojih ima više. Pored prisutnog patogena potrebni su sledeći uslovi: da je prisutna vlaga od kiše ili jake rose u trajanju od 4 sata i da je temperatura 12 ⁰C, dok je optimalna temperatura za jaku infekciju 20 ⁰C.

Prve primarne infekcije su mahom vrlo slabe tako da se protiv njih retko kada interveniše hemijskih sredstvima, ili se interveniše samo u žarištima infekcija. Prva sekundarna infekcija je takodje slaba, a tretiranje se obavlja pre ostvarenja druge sekundarne zaraze. U našim uslovima ona se mahom ostvaruje od 25.maja do 1.juna, kada treba preventivno, pre ostvarene zaraze, primeniti neki od fungicida za suzbijanje parazita prouzrokovača plamenjače.

Štetnost: Plamenjača može da osuši i uništi svo lišće na čokotu što se odražava na kvalitet lastara i rod vinove loze.

Suzbijanje: Prilikom sadnje vinove loze treba birati dobro osunčane, ocedne i promajne terene. Pravac redova mora biti u pravcu duvanja vetrova. Tokom vegetacije treba uklanjati zaperke, proredjivati lastare, suzbijati korove, kako bi se stvorili uslovi koji nisu pogodni za pojavu plamenjače.

Prilikom primene fungicida treba imati na umu da su kritične fenološke faze za suzbijanje plamenjače (Plasmopara viticola) sledeće:

-          neporedno pred cvetanje,

-          8-12 dana nakon prethodnog,

-          bobica veličine zrna pšenice,

-          faza zatvaranja grozdova, bobice počinju da se dodiruju,

-          početak faze „šarka“.

Za suzbijanje plamenjače mogu se primeiti sistemični ili kontaktni preparati: Ridomil gold   MZ 68-WP (2,5 kg/ha), Ridomil gold kombi 45-WG (2-2,5 kg/ha), Cabrio top (0,15-0,2 %), Quadris (0,075 %), Acrobate MZ-WP (0,2 %), Acrobate MZ-WG (0,2-0,25 %), Mikal 75-WP, Foliet - M, Mikal flash, Winner (0,3-0,4 %), Verita (0,25-0,3 %),, Folicur EM 50-WP (2,5 kg/ha), Equation pro - WG (0,4 kg/ha ), Shavit-F (0,2 %), Verita (0,25-0,3 %), Delan SC-750 (0,035 %), Curzate R-WG, Curzate M-WG (0,3 %), Mankogal-80 (0,2-0,25%) Antracol 70-G (2 kg/ha) Dithane DG Neotec (0,2-0,25 %), Ciram S-75 (0,2-0,35 %). Preparati na bazi bakra, takođe, daju odlične rezultate u suzbijanju ovog patogena: Blauvit (0,35-0,4 %), Blauvit tečni (0,3-0,4 %), Bakrocid S-50 (0,5 % ), Funguran-OH (0,1-0,4 %), Bakarni kreč S-50 (0,5 %), Kupragrin (0,75 %), Cuproxat (0,25-0,35 % ), Bordovska čorba 100-SC (2,5 %) i dr.

U slučaju da vinogradari primenjuju sistemična sredstva tretiranje treba obavljati na 10-14 dana, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ukoliko se primenjuju klasična, kontaktna sredstva prskanje treba obavljati na 7 dana. Ako padne kiša nakon tretiranja, prskanje vinove loze treba ponoviti. U našim uslovima dobar deo vinogradara za suzbijanje plamenjače na vinovoj lozi koristi preparate na bazi bakra i to, vrlo često, Bordovsku čorbu koji sami pripremaju. Ne retko, zbog loše pripremljene Bordovske čorbe, zbog pogrešnog odnosa Plavog kamena i gašenog ili negašenog kreča, prilikom spravljanja, dolazi do fitotoksičnosti na vinovoj lozi (ožegotina).

Priprema 2 % Bordovske čorbe: Na 100 litara vode dodati 2 kg. Plavog kamena i 2,4 kg. gašenog kreča ili 0,8 kg. negašenog (živog) kreča, ili 0,95 kg. hidratiziranog kreča u prahu, koji se mora prethodno ugasiti. Plavi kamen staviti u gazu i potopiti uveče u 50 litara vode i ostaviti da prenoći kako bi se u potpunosti rastopio. Najbolje je koristiti Plavi kamen u kristalu jer je najčistiji.Koristiti plastičnu ili drvenu burad za pripremu čorbe, jer metalna pod dejstvom bakra može korodirati.Drugog dana kreč staviti u drugih 50 litara vode i ostaviti da se dobro rastvori. Rastvor Plavog kamena sipati u rastvor kreča.

Priprema 1 % Bordovske čorbe: Na 100 litara vode dodati 1 kg. Plavog kamena i 1,2 kg. gašenog kreča ili 0,4 kg. negašenog (živog) kreča ili 0,55 kg. hidratiziranog kreča u prahu.

Ako se tako pripremljena Bordovska čorba koristi za tretiranje gajenih kultura i ostane odredjena količina neupotrebljenog sredstva, ostatak čorbe se čuva tako što se doda 1 litra mleka ili 10 dkg. šećera kako pripremljeno sredstvo ne bi izgubilo efikasnost. U tom slučaju Bordovska čorba se može održati i do 14 dana. Na taj način dobijamo Bordovsku čorbu koja je modre boje. Sa pravilnim odnosom Plavog kamena i kreča napravljena Bordovska čorba je neutralne reakcije, koja u zaštiti gajenih kultura daje najbolje rezultate. Ako se doda malo kreča Bordovska čorba je kisele reakcije i može doći do fitotoksičnosti na vinovoj lozi (ožegotina). Ukoliko se doda više kreča Bordovska čorba je alkalne reakcije i oslabljeno je njeno delovanje.Ne preporučuje se primena samo Plavog kamena, kao što to rade neki vinogradari, jer na gajenim kulturama ovo sredstvo može izazvati različita oštećenja, to jest fitotoksičnost.