Verticiliozno uvenuće jagode – Verticilium albo atrum

Simptomi bolesti: Kada jagoda počinje sa zrenjem dolazi do pojave sušenja i propadanja bokora. Najpre vene spoljašnje lišće, a kasnije i ostatak lisne mase. Infekcija nastaje preko korena.

Ciklusrazvoja: Koren biljke biva  zaražen kada dodje u kontakt sa mikro sklerocijama, micelijom ili konidijama gljive koje se nalaze u zemljištu. Patogen prodire kroz rane ili epidermis do ksilemskog dela tkiva. Kada dospe u sprovodno tkivo parazit se u njemu ograničeno razvija. Konidije se formiraju u sprovodnom tkivu i vodom i mineralnim materijama  se prenose naviše gde nastaju nove kolonije parazita. Biljka domaćin formira tile ili deponuje želatinozne materije kao odgovor na prisustvo konidija u sprovodnim sudovima koje stvaraju tamno obojavanje sprovodnih sudova.

Štetnost: Ekonomske štete su značajne jer dolazi do propadanja i sušenja živića i celih bokora jagode. Oboleli živići jagode prenose zarazu ukoliko se sade u nezaraženo zemljište

Suzbijanje: Suzbijanje se zasniva na preventivnim merama zaštite. Biljne ostatke treba s jeseni ukloniti sa njive i obavezno spaliti. Vršiti sadnju zdravih bokora jagode, koristiti zdravo zemljište gde ranijih godina nije utvrdjena pojava ove bolesti, a sadnju obavljati na dreniranim, rastresitim zemljištima.Pre sadnje živiće je poželjno potopiti u smešu fungicida  Venturin-SC ili Captan WP-50 i zemlje. Zemljište se može sterilisati pregrejanom vodenom parom ili ako se zagreje na 80°C u trajanju od 30 minuta i više.

Uvenuće i nekroza bokora jagode – Phytophthora cactorum

Simptomi bolesti: Kod zaraženih biljaka jagode s proleća izostaje razviće. Dolazi do iznenadnog uvenuća i nekroze nadzemnog dela jagode u uslovima povećane vlage i pri 17-25 °C.Unutrašnji list požuti, vene a zatim se osuši. Bolest se vrlo brzo širi na susedne biljke. Pregledom korenovog sistema ne primećuju se nikakve promene, dok je korenov vrat smeđe boje. Patogen izaziva trulež zelenih, poluzrelih i zrelih plodova. Truljenjem plodova dolazi do njihovog mumificiranja. Ovaj patogen parazitira i jabuku, krušku, šljivu, citruse i dr.

Ciklusrazvoja: Patogen se održava u zemljištu više godina, raznosi se vodom, navodnjavanjem ili kišnim kapima. Oospore u vodi klijaju i formiraju zoosporangije sa zoosporama koje su glavni izvor zaraze. Zaraza se ostvaruje kroz ozlede, rane i prirodne otvore – stome i lenticele. Jagoda je najosetljivija od fenofaze cvetanja do formiranja plodova.

Štetnost: Velike su ekonomske štete jer dolazi do propadanja i sušenja živića i celih bokora jagode. Oboleli živići jagode prenose zarazu ukoliko se sade u nezaraženo zemljište.

Suzbijanje: Od preventivnih mera preporučuje se sadnja zdravih živića jagode i gajenje otpornih sorti. Prilikom sadnje koristiti drenirano zemljište, rastresito, ne saditi na vlažnom i teškom zemljištu. Od preparata mogu se primeniti fungicidi: Alliete 80-WP (0,3 %), Venturin-SC (0,2 %), Kaptan-FL (0,2-0,3 %), Ridomil - MZ 72 WP (0,2-0,3 %), preparati na bazi bakra Kupragrin (1 %), Cuproxat (0,25-0,35 %), Bakarni oksihlorid-25 Bakrocid S-25 (1,5 %), Blauvit  (0,5 %) i dr. 

Plamenjača srži jagode – Phytophthora fragariae var. fragariae

Simptomi bolesti: Biljke sa jakom infekcijom su kržljave i brzo venu. Mlađe lišće je plavo-zeleno, a starije crveno, žuto ili bronzasto. Masa glavnog korena karakteristično je povijena ka nadzemnom delu u vidu “mišjeg repa”. Koren je bez sporednih žilica. Na uzdužnom preseku se uočava jasno vidljiva crvena obojenost floema.

Štetnost: Velike su ekonomske štete jer dolazi do sušenja i propadanja živića i celih bokora jagode. Oboleli živići jagode prenose zarazu ukoliko se sade u nezaraženo zemljište.

Suzbijanje: Od preventivnih mera preporučuje se gajenje otpornih sorti i sadnja zdravih živića jagode. Jagodu ne treba saditi na vlažnom i teškom zemljištu, već na dreniranom i rastresitom zemljištu. Hemijske mere zaštite ne daju najbolje rezultate u suzbijanju ovog patogena.