Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) je na višem nivou invazivna vrsta. Medjutim, za sada, kod nas nije utvrdjen nivo ekonomskih šteta koje pričinjava, tako da se ona još uvek ne može svrstati u invazivne štetne vrste. 

Suzbijanje D.suzukii zahteva integralni pristup, primenu svih raspoloživih mera zaštite – administrativnih jer je reč o karantinskoj štetnoj vrsti, agrotehničkih i hemijskih. D. suzukii pričinjava direktne štete tokom perioda zrenja, ali i indirektne praćene pojavom truleži i propadanja plodova. Zbog toga, hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu  insekticida sa kratkom karencom i povoljnim ekotoksikološkim svojstvima, kao i primenu nekog od fungicida, takodje, sa kratkom karencom. Preporučuju se dva uzastopna tretmana jer štetočina može položiti jaja i u poluzrele plodove. Zbog moguće rezistentnosti preporučuju se insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja.

Sl.1. Drosophila suzukii (mužjak). 

Poznavajući biologiju D.suzukii i ekološke uslove razvića mogu se primeniti i agrotehničke mere suzbijanja ove karantinske štetne vrste ukoliko se registruje u dugogodišnjim zasadima voćaka i vinove loze.

Agrotehničke mere se svode na primenu mera koje mogu uticati na smanjenje nivoa populacije štetočine tokom godine, uklanjanjem i uništavanjem zaraženog biljnog materijala:

1. Kako mušice aktivno lete i po nekoliko kilometara bitno je da u smanjivanju populacije voćnih mušica učestvuje što veći broj proizvođača (voćara i vinogradara), jer napušteni voćnjaci i privatni vrtovi, biljke spontane flore - divlja kupina i malina, pojedinačna stabla na okućnicama, zapuštena usamljena stabla na utrinama, predstavljaju “izvor” novih populacija štetočine,
2. Izabrati otpornije sorte voćaka sa kraćim vremenom sazrevanja,
3. Gajiti voćne vrste sa debljom pokožicom ploda, jer D.suzukii preferira voće sa tanjom pokožicom ploda,
4. Kvalitetno obaviti rezidbu voćaka, radi boljeg provetravanja krune, smanjene zasenčanosti i vlage koja pogoduje D. suzukii ,
5. Obrada zemljišta ispod krune voćaka u cilju zaoravanja biljnih ostataka (opalih plodova),
6. Detaljno vršiti berbu, ali i ubrzati berbu koliko god je to moguće,
7. Ukloniti zaostale  plodove  (ne preporučuje se kompostiranje).
8. Odstraniti  korovske biljke iz voćnjaka i njegove blizine, jer se voćna mušica razvija i na korovskim biljkama (kereće groždje, zova i dr.),
9. Proizvodnju paprike obavljati na većim udaljenostima od dugogodišnjih zasada voćaka i vinove loze jer je paprika, takodje, domaćin D.suzukii,
10. Postavljanje protiv-insekatskih mreža kojima se ograđuju voćnjaci ali je njihova isplativost u našim uslovima pod znakon pitanja.
11. Izlovljavanje štetočine postavljanjem lovnih klopki, korišćenjem vinskog i jabukovog sirćeta, može biti efikasna mera u praćenju pojave i daljeg širenja štetočine, utvrdjivanje efikasnosti primenjenih insekticida ali može uticati i na smanjenje nivoa populacije štetočine. Lovne klopke postavljati u krošnji voćke ili bliže površini zemlje zemlje izmedju redova gde je veća zasenčenost  i veća vlažnost vazduha.
12. Nakon berbe poželjno je izvršiti insekticidni tretman krošnje stabla i prizemnog dela  voćnjaka, jer je imago tada u potrazi za skrovitim mestom kako bi prezimeo do naredne vegetacije.