D.suzukii, je invazivna voćna mušica, azijskog porekla, koja je prvi put registrovana u SAD 2008. godine. D. suzukii je relativno kasno otkrivena, jer je pogrešno determinisana kao Drosophila. biamirpes Maloch. Danas je u svetu poznato oko 3000 vrsta iz roda Drosophila.  D. suzukii je jedna  od dve iz toga roda koja ima status štetočine  

U Evropi, D.suzukii je registrovana u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Hrvatskoj (Pajač, Barić,2010), Sloveniji  (Seljak 2011), Crnoj Gori (Radonjić,Hrnčić,S.,2015). Toševski (2014), navodi da se D.suzukii proširila od Antlanske obale do Ukrajine, a u Srbiji je nadjena u nekim regionima. Prema Tavella, 2014., D.suzukii se nalazi  na EPPO A2 karantinskoj listi.

U 2015. godini, D.suzukii je registrovana  u manjoj  brojnosti  na  području Vranja  u tečnim lovnim mamcima i u plodovima voćaka u toku vegetacije ali i za vreme zime 2015-2016. godine. Medjutim u 2016. godini D.suzuki je postala značajna invazivna vrsta za malinu sorte Polka koja se počela masovno gajiti u celoj Srbiji. D.suzuki ne ugrožava opstanak voća ali se razvija na plodovima, a time ugrožava profitabilnost gajenja mnogih  voćaka. Imajući u vidu štetnost D. suzukii  u Evropi  i  svetu u periodu invazivnosti, zatim veliki broj voćaka kao biljaka hraniteljki, period štetnosti plodova voća i ograničene mogućnosti suzbijanja, cilj rada je da iznesemo naše rezultate praćenja leta i pojave na voću, neka manje poznata saznanja iz biologije i novi pristup zaštite voća  koji je proistekao u ovim uslovima.

Širenje i štetnost D suzukii

Azijska voćna mušica plodova širi se letom imaga i vetrom na kraća ili duža rastojanja u pojedinim lokalitetima, a prometom plodova voća na veća rastojanja.

Za razliku od drugih Drosophila, koje polažu jaja u plodove u vreme zrenja, D.suzukii polaže jaja u plodove ranije, pred početak ili u vreme zrenja. Larve se hrane pulpom plodova. Na oštećenim  plodovima  nasele se sekundarni paraziti  koji prouzrokuju trulež.

U našoj zemlji ova štetočina je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor nad D.suzukii u cilju rane detekcije i zbog mogućih značajnih ekonomskih šteta na biljkama domaćinima zavisno od vremena sazevanja plodova. U Italiji D.suzukii je načinila štetu u vrednosti od 416.801 eura  (De Ros i al.,2013). U Španiji je u 2011. prvi put utvrđena šteta na jagodama i trešnjama, a na nekim mestima i pojedinim   sortama jagoda zabeležena je i 100% šteta. U Francuskoj je ova štetočina na jagodama zabeležena prvi put 2010., a u 2011 godini  registrovane su  štete  od 50 do 100%.

U Kaliforniji, Oregonu i Wašintonu, procenjene su štete od 50% na malinama i kupinama, 33% na trešnjama i 20% na jagodama (Bolda at all.2010).

Morfologija D.suzukii

Imago: D.suzukii ima dve forme imaga: letnju i zimsku.  Izmedju ove dve forme nema većih razlika. Neki letnju formu nazivaju „svetla“, a zimsku „tamna“, mada ove razlike nisu uvek naglašene. Mužjak D.suzukii je smedježut, sa crnim prugama na abdominalnom delu i svetlocrvenim očima. Dužina mužjaka kreće se između 2,6 i 2,8 mm. Ima karakterističnu crnosivu pegu na vrhu prozirnog krila (sl.1.). Ovu vrstu karakterišu i dve tamne mrlje ili pruge u obliku češlja (prisustvo dlacica) na stopalima prednjih nogu (sl.2.).

Ženka je smedježuta sa crnim prugama na kraju i svetlocrvenim krupnim očima. Nešto je veća od mužjaka i dužina je od 3,2 do 3,4 mm. Ima prozirna krila poput drugih vrsta iz roda Drosophila ali bez mrlja na kraju, pa se može razlikovati od drugih srodnih vrsta jedino na osnovu legalice.

Legalica je u obliku dva reda srpaste hitinizirane testere, kojom zarezuje pokožicu pri ubacivanju jaja u plod (sl. 4. i 5.). Slične legalice imaju još neki insekti kao tripsi  (T.tabaci, F.occidentalis i dr.). Broj jaja po plodu ili po vrsti voća značajno varira. Ženke nemaju češljeve na prednjim nogama niti specifične karakteristične oznake, pa identifikacija ženki nije laka kao što je u slučaju identifikacije mužjaka.

Sl.1. i  2. Mužjak azijske voćne mušice (D.suzukii) sa tamnom mrljama na prednjim nogama.

Antene su kratke.Osnovni članak je deblji, a gornji  pri vrhu se skraćuju. Na antenama ima perjane dlačice (plumose arista). Usni aparat je za sisanje ali na vrhu ima mehanizam za probijanje pokožice ploda (sl. 6). U odnosu na telo, usni aparat je dugačak  u kojem  se nalaze  inokulum mikroorganizama  (kvasaca, gljiva i kiselih bakterija),enzimi za razlaganja  sadržaja plodova. Usni aparat ima i osetila koja nose odgovornost za izbor ishrane i značajniji je nego seksualni instikt.

Jaja: Jaja su bele boje, veličine 0,62 x 0,18 mm (sl.3.). Na jednom kraju imaju dva cevasta nastavka (cevi za disanje)  čiji otvori su na nivou površine pokožice plodova. Ženka u proseku odloži 1 do 3 jaja po ovipoziciji, a u životnom ciklusu odloži oko 300 jaja. U isti plod jaja može odložiti nekoliko različitih ženki vinskih mušice, tako da se u većem plodu može razvijati 60 do 70 larvi.

Larva: Apodne, imaju belo, cilindrično telo. Duge su od 0,6 mm do 3,5 mm i nemaju oformljenu glavu. Postoje tri razvojna stupnja larve, koji se odvijaju najčešće u plodu.

Lutka: Lutka je crvenkastosmeđe boje sa dve izrasline na kraju tela, dužine 2–3 mm. Lutke se mogu formirati unutar ili na plodu

Sl.3. Ženka D.suzukii sa jajetom prikačenim sa dve cevi za disanje.

.

 Sl.4. i 5. Letnja forma ženke D.suzukii sa testerastom legalicom.

Sl.6. Usni aparat D.suzukii.

Fiziološke karakteristike D.suzukii

D. suzukii  ima obligantne bakterije simbionte tipa Wolbachia spp. (rikecija). Još uvek nije potpuno utvrdjena uloga simbionata u sintezi specifične organske materije. Navodi se indukovanje citoplazmatičke nekompatibilnosti koje mogu dovesti do partenogeneze u razmnožavanju. Osim obligantnih bakterija koje žive u simbiozi sa domaćinom, D. suzukii ima i fakultativne simbionte kao što su, kisele bakterije koji su nalaze i u prirodi u plodovima, cerealijama i cvetovima. Ove bakterije joj pomažu u oksidaciji šećera u etanol ili drugih organskih kiselina. Najpoznatije su Acetobacter, Gluconobacter, Gluconacetobacter koje su registrovane  kod pčela i drugih Drosophilla (Alma,Conella, 2012;Tavalla,2014,). D.suzukii je vektor kvasaca i nekih gljiva koje učestvuju u procesu razlaganja pulpe plodova  da bi  imago koristio u ishrani. Postojanje obligatnih i fakultativnih simbionata pretpostavlja razumavanje biologije, ishrane i štetnosti D. suzukii.    

Obligatni simbionti se prenose vertikalno iz generacije u generaciju ili preko jaja, larvi na imaga. Kao obligatni paraziti moraju biti stalno u živoj ćeliji što odredjuje da D.suzukii prezimljava u stadijumu imaga. Prilagodjavanje D.suzukii na period prezimljavanja se odvija postepeno u toku jeseni kada se smanjeno hrani što dovodi do  reproduktivne ali ne i prave dijapauze.Imaga prezimljavaju na skrovitim mestima ispod kore drveta ili u ostavljenim plodovima itd. Imaga D.suzukii koriste za ishranu osim vode i minimalne količine preostalih plodova u prirodi. Medjutim, delovi plodova se razlažu enzimima u usnom aparatu i prevode u tečnu fazu jer jedino tako mogu dospeti u crevo. Na ovaj način izbegnut je „nukleus“ potreban za smrzavanje.

Prema Kanzawa, (1939) adulti  su  aktivni iznad 5^oC ali su najaktivniji izmedju 20-25^oC a iznad 30^oC aktivnost se smanjuje. Pragovi razvića za larve su 9,4^oC, za lutke 8,4^oC a za adulte 8,8^oC.

Kačar i dr. 2015. su utvrdili da 38% ženki koje su koopulirale pre nastupa hladnog vremena sačuvale su spermu bez oštećenja.  Isti autori su ustanovili  da  zimske forme  mogu živeti pijući vodu u proseku 34,8 dana, a 44,1 dan ako piju vodu u kojoj je dodat med.

Imaga zimskih formi počinju da se hrane na proleće čim se pojave plodovi koji prvi sazrevaju bilo korova ili na primer jagoda. Ipak brojnost D.suzukii se sporo povećava pa se štete najčešće očekuju sredinom i krajem vegetacije. Ovo pretpostavlja da se manje javlja  na malini sorte Vilamet koja se bere u julu, a više na sorti Polka koja se počinje brati krajem jula pa do kraja sezone. Slično, D.suzukii polaže jaja i hrani se plodovima smokava ili borovnice jer sazrevaju kasno u vegetaciji.

Biljke domaćini

D.suzukii ima širok spektar domaćina i može naseliti mnoge voćne vrste, uključujući jagodičasto, koštičavo i jezgričavo voće, kao i vinovu lozu. Registrovane biljke domaćini su: Ficus carica (smokva); Fragaria ananassa (jagoda); Rubus spp. (malina, kupina i sl.); Vaccinium spp. (borovnica); Prunus avium (trešnja); Prunus persica (breskva); Prunus domestica (šljiva); Malus domestica (jabuka); Pyrus pyrifolia (kruška); Vitis vinifera (vinova loza); Actinidia spp. (kivi); Dyospyros kaki (kaki). Osim na gajenim kulturama, štete može pričiniti i na korovskim biljkama (kereće groždje).

Rezultati  praćenja leta imaga D.suzukii i  otkrivanja prisustva larava

Metod rada

Koristili smo smešu vinskog i jabukovog sirćeta (60:40) jer je mnogo atraktivniji od mamaka od kvasaca ili od sličnih koje su pripremljeni samo od jabukovog sirća. Rastvor sirćeta je stavljen u plastične boce, a iznad nivoa tečnosti izbušili smo rupe prečnika 5 mm na otprilike 3 cm od čepa boce da bi imaga mogla da udju u bocu. U rastvor sirćeta dodali smo  kap deterdženta  radi smanjenja  napona površine rastvora i da bi mušice padale na dno boce. Optimalan broj mamaka varira od velićine plantaže (četiri ili pet mamaka po zasadu kod manjih plantaža) (sl. 7.).

Mamke smo postavili u 8 lokaliteta opština Leskovac i Vranje (Pregled br. 1.)  početkom juna 2015. godine, a sve vreme su bili postavljeni u 2016. godini. Mamke smo premeštali zavisno od vremena sazrevanja voća. Ulov u trapu smo proveravali najmanje jedan put u nedelji. U vreme sazrevanja voća  ulov smo registrovli dva puta nedeljno. Sirće smo menjali dva puta mesečno da bi privlačenje bilo ujednačeno. 

Pri pregledu ulova, da bi izvukli mušice što manje oštećene,rastvor sirća smo procedili  kroz cediljku ili finu tkaninu. Zatim smo dodavali destilovanu vodu da bi oslobodili mušice od nepotrebnih dodataka. Ovako prečišćen ulov mušica stavili smo na papirni ubrus da bi se ocedila  tečnost,  zatim ih nežno sakupiti četkicom u drugi sud. Pre snimanja, da bi  stvorili kontrast i mušice se odvojile jedna od druge dodato je  više vode.

Od velikog broja mušica u ulovu (sl.8.), pod biokularom smo izdvajali imaga mužjaka i ženki D.suzukii  na osnovu napred navedenih karakteristika.

Pregled voća na prisustvo larvi

U svim navedenim lokalitetima  na opštinama Leskovac i Vranje uzimali smo plodove voća radi analize na prisustvo larvi koje mogu biti prisutne u voću pre registracije imaga D.suzukii na hranidbenim mamcima. Uzorkovali  smo naizgled zdravo voće da bi se smanjila pojava  larvi Drosophila  koje se ne mogu razlikovati od larvi D.suzukii. Plodove voća staviti smo u tamni tiganj ili kesu i dodali slani rastvor (1/4 čašice soli na 4 čašica vode). Ako su larve prisutne, posle 15 minuta izlaze iz plodova. Ako nakon 15 minuta larve nisu izašle, disekovali smo plodove (sl.9.). 

Plodovi maline iz Grocke i Ivanjice sorte Vilamet, plodovi sorte Polka su uzimani sa  pijace stavljani u zatvorene plastične posude sa otvorima za ventilaciju. Ove uzorke plodova smo držali na sobnim temperaturama do izlaska imaga mušica

.

Sl.7. i 8. Ulov Drosophila spp. u hranidbenom mamku 6.oktobar 2015. Izleteli  mužjaci i ženke  D.suzukii imaga iz plodova maline sorta Polana.

Sl.9. Larve  Drosophila spp. na plodovima jabuke.

Rezultati rada

Registracija imaga D.suzukii na tečnim mamcima u 2015. godini u Vranju

Od  14. septembra do 18. oktobra na tečnim lovnim mamcima uhvaćen je veliki broj raznih vrsta Drosophila spp. i drugih muva ali D.suzukii utvrdili smo samo u Vranju,na lokalitetu Neradovac 18.10.2015. i to na mamku koji je postavljen na staro stablo jabuke, sorte Idared okruženo sa još 4 stara stabla koje se ne prskaju, a plodovi ostali su dugo neobrani. Uzorke imaga mužjaka i ženki smo poslali dr Ivanu Toševskom, koji je potvrdio determinaciju D.suzukii. Dr I.Toševski je sakupio uzorke voća u lokalitetu Vrtogoš (Vranje) u avgustu iz kojeg su izletala imaga D. suzukii.

U opštini Leskovac registrovano je doletanje većeg broja imaga Drosophila spp ali nije bilo D.suzukii.

Registracija Drosophila spp. na groždju, malini, kupini u 2016. godini

U opštinama Vranje i Leskovac prve D.suzukii konstatovane su 20. septembra na lokalitetima Domje Stopanje i Vinarce na malini Polana, vinovoj lozi i vinogradarskoj breskvi. Tokom oktobra, i dalje je registrovan izlet D.suzukii iz plodova maline, a u novembru su utvrdjena samo imaga drugih Drosophila.

Krajem jula 2016. godine na plodovima maline sorte Vilamet u uzorku iz Ivanjice nije konstatovano izletanje Drosophila. Slično je bilo sa uzorcima grozdova belih sorata vinove loze Šardone i Beli Burgundac gde smo našli bobice grozdova u fazi truljenja. Izletale su Drosophile, ali nije bilo D.suzukii. U uzorku plodova maline sorta Polana 250 gr. uzetog 17.oktobra na pijaci kontatovano je izletanje 96 imaga D.suzukii, a ostale su bile imaga drugih Drosophila. Slično 27.oktobra na plodovima sorte Polana našli smo 36 imaga D. suzukii, a u uzorcima iste sorte ali 7. novembra i kasnije nije bilo izletanja Drosophila.

Uzorci plodova sorte Polana koje su u prometu, uzetih na pijaci 17. i 27. oktobra   izgledali su bez vidljivih simptoma prisustva D.suzukii. Plodovi su prodavani i konzumirani.  Deo uzorka je stavljen u slanu vodu i larve Drosophila su posle 15-20 minuta  izlazile iz plodova. Veći deo uzorka plodova koje su stavljen u plastične kutije, larve su počele da izlaze iz plodova tek posle 5-6 dana, zatim hrizalidirale u kutijama i za 10 do 14 dana od uzorkovanja pojavila su se karakteristična imaga D.suzukii. Interesantno da su se dve pege na krilima mužjaka pojavile posle hitiniziranja.

Uticaj na zdravlje čoveka posle ishrane plodova sa larvama D.suzukii

Plodovi većine voća na pijaci mogu imati larve koje čovek konzumira. U larvama postoje  endosimbionti (bakterija) ali i fakultativni mikroorganizmi koji se unose u organizam čoveka. Čovek ima u crevnom traktu oko 100-nak fakultativnih mikroorganizama, pa je konzumacija plodova voća sa larvama D.suzukii i drugih Drosophila predmet proučavanja i uticaja na zdravlje čoveka (Thompson, 2016). Napominjemo da do sada nije bilo zdravstvenih problema posle ishrane plodova voća sa larvama Drosophilla. Njihovi fakulativni mikroorganizmi su slični kao kod pčela i služe uglavnom na prevodjenju čvršćih delova plodova u tečno stanje.

Zaštita voća od D.suzukii

D.suzukii je novointrodukovana vrsta oslobodjena od specifičnih predatora i parazitoida i bez ograničavanja razvića, lako postiže invazivnost a time postaje izuzetna štetna. D.suzukii pričinjava direktne štete tokom perioda zrenja, nemogućnosti izvoza, otežanim čuvanjem zbog pojave truleži i propadanja plodova. Profitna proizvodnja borovnice, maline, kupine, trešanja zahteva zdrave i zdravstveno bezbedne plodove što se hemijskim insekticidima teško postiže.

Zbog skrivenog načina života, koriste se insekticidi samo za suzbijanje  imaga  pa je efikasnost ograničena jer se ne može izbeći izvesno polaganje jaja. Osim toga, D. suzukii polaže jaja u plodove u početku zrenja (rudjenja) ili vremenski blizu berbe pa pesticidi moraju biti ekotoksikološki povoljni sa kratkim karencama. S obzirom da se radi o novoj introdukovanoj štetočini, nema registracije pesticida u Srbiji. Koristi se najčešće izbor  i registracija  insekticida u SAD.

Insekticidi koji se preporučuju sa ograničene efikasnosti i spadaju u tri mehanizma delovanja:    

1. Piretroidi (IRAC 3A, prekid prenošenja nervnih impulsa na Na kanalu CNS)   

Piretroidi su efikasni  za suzbijanje imaga, ali imaju kratko rezidualno delovanje. Prema podacima iz Oregona i Kalifornije preporučuju se Mustang Max najduže perzistentan od svih piretroida (oko 1 nedelje) zatim na bazi deltametrina kao što su Plurex EW, Brigade, zatim Danitol (do 3 dana karenca, imaju kraće rezidualno delovanje) i na kraju  Pyganic koji kao piretrin nema karencu, ali je delovanje kratko ili samo 1-3 dana. Zbog primene Pyganica bez alternacije sa drugim insekticidima drugog mehanizma delovanja registrovana  je rezistentnost.

U našim uslovima mogu se preporučiti piretroidi kao što je oximathrin, bifentrin i  deltametrin . Oni se preporučuju za prvo i drugo prskanje plodonošenja, odnosno do početka   polaganja jaja. 2. Spinosini (IRAC 5) - Efikasni su za suzbijanje imaga, imaju umereno rezidualno delovanje. Svi imaju karencu 1 do 3 dana. Prema podacima iz Oregona i Kalifornije  Delegate ima dobru efikasnost, najmanje 1 nedelju; Success (takođe ima dobru efikasnost i rezidulano delovanje od otprilike 1 nedelju; Entrust,organski preparat, može imati nešto kraće rezidualno delovanje. Na bazi spinosina u Srbiji je registrovan Lasser 240 SC, a Delegate je u procesu registracije. Spinozini se koriste u vreme polaganja jaja pred prvu berbu. Za razliku od registracije u Srbiji, u EU Lasser (spinosad AD) se koristi u  količini 8-10 ml/10 l vode. Za poslednje prskanje preporučuje se Delegate (spinosad)  koji deluje do 7 dana. Lasser i Delegate su registrovani i za primenu u organskoj proizvodnji voća.

3. Azadiraktin (Neem extract) IRAC 18 B koje su pokazali zadovolljavajuću  efikasnost u cilju suzbijanja imaga azijske voćne mušice.

Kod organske proizvodnje voća kao što su maline i borovnica preporučuje se  Azadiraktin ( NeemAZAL  T/S) koji deluje maksimalno 3 dana. Nema karencu ali može se primeniti sam jedanput. Nije registrovan u Srbiji.  

U zadnjih nekoliko godina došlo je do naglog širenja površina gajenja  maline sorta Polana i donekle Polke. One su dvorodne sorte sa produženim vremenom branja čime su stvoreni povoljni uslovi za razviće,  prenamnoženje i invazivnost  D.suzukii na drugo voće.

Vreme primene insekticida se odredjuje na osnovu praćenja ulova na tečnim mamcima, uzimanjem uzoraka najranijih sorata zrenja voća i dr. Strategija se formira zavisno od brojnosti, izvora inokuluma i sa koje strane doleću imaga D.suzukii. Ovo je u većini slučajeva vezano za tretiranje pre prvog branja. Medjutim, malina, kupina, zatim jagoda  se beru skoro mesec i više dana, kada se ne mogu koristiti hemijski insekticidi. Postoje preporuke korišćenja bioloških preparata ali njihova efikasnost je nedovoljna.

Primenom insekticida, zbog skrivenog načina života i blizine berbe ne može se obezbediti efikasna zaštita voća, a da su plodovi zdravstveno bezbedni. Stoga suzbijanje D.suzukii insekticidima kod visoko profitnog voća se ne izvodi. Proizvodnja i zaštita plodova  maline ili na primer borovnice  izvodi se postavljanjem mreža sa sitnim otvorima  kroz koje imaga ne mogu proći. Medjutim, i pored postavljenih mreža prati se let  D.suzukii na tečnim mamcima, jer brojnost bitno utiče na mere zaštite voća. Ovo je obavezna mera u Italiji (Tavella,2014.) i drugim EU zemljama pa i kod nas. Tako, planirano je sadjenje nekoliko stotina hektara borovnice u Srbiji ali sa obaveznim postavljanjem mreža. Na ovaj način, D. suzukii odredjuje tehnologiju gajenja ali i ograničava površine gajenja borovnice, maline, kupine i drugog profitnog voća (sl.10)

Sl.10. Malina sorte Polana i Miker u Krupnju sa protivgradnim mrežama.

Postavljanje mreža preko voća se u svetu i kod nas praktikuje u slučajevima kada hemijski insekticidi ne mogu obezbedii zaštitu kao što je to slučaj u fazi cvetanja jabuke od rutave bube i donekle od jabukinog smotavca kod intezivne proizvodnje jabuke.

U mnogim zemljama, D.suzukii nanosi štetu rano u proleće na jagodama, a nešto kasnije i na trešnjama. Suzbijanje na ovim plodovima se mora sagledavati zavisno od brojnosti D.suzukii, brzine zrenja sorata, a posebno od dužine branja svake sorte jer suzbijanje se mora organizovati samo do prvog branja. Ako postoji uslovi penamnoženja, proizvodnja se mora organizovati samo postavljanjem mreža.

Diskusija

Prema rezultatima praćenja leta 2015. godini na više lokaliteta i vrsta voća D.suzukii je uhvaćena samo na mamku koji je postavljen na stablu jabuke u Neradovcu starom  preko 30 godina i koji nije prskan. Prema literaturnim podacima moglo se očekivati prvenstveno na malinama, kupinama i smokvama ali mi nismo konstatovali u lovnim mamcima imaga D.suzukii. Ovi rezultati pokazuju da je D.suzukii bila prisutna u 2015. godini ali se nalazila u niskoj brojnosti.

U 2016 godini, brojnost D.suzukii je prvi put prešla pragove štetnosti tek u avgustu, septembru i oktobru i bila invazivna i štetna za voće kasnijeg sazrevanja. Na sortama  malina kao što su Vilamet, Miker i druge koje se beru ranije i u najvećoj meri izvoze nije bilo značajnijih pojava. Medjutim, masovnijim gajenjem sorata Polana i Polka, došlo do prenamnoženja i invazivnosti D.suzukii na mnogim voćnim vrstama. S obzirom da se radi o karantinskoj štetočini, izvoz ovih sorata nije moguć.

Zaključak

D.suzukii ima obligatne simbionte, bakterije (rikecije tipa Wolbashia) koje moraju biti stalno u živoj ćeliji,  pa  prezimljava u obliku zimskih imaga.  Praćenjem leta  D.suzukii 2015. godine u dve opštine Leskovac i Vranje na 8 lokaliteta, utvrdjeno je prisustvo samo na jednom lokalitetu (54 imaga) i to na jabuci.  U zimskom periodu, imaga  piju vodu i hrane se retkim preostalim plodovima koje prethodno u usnom aparatu lučenjem enzima prevode u tečno stanje. U toku zime, javljaju se imaga mužjaka i ženke ali se nalaze u seksualnoj dijapauzi. Polaganje jaja je tek naredne godine.

Brojnost populacije D.suzukii zavisi od prisustva plodova bijaka hraniteljki. Posle prezimljavanja dolazi do razvića većeg broja generacija i pragovi štetnosti u 2016. godini su predjeni početkom avgusta, zatim u septembru i oktobru, odnosno ugrožene su sorte voća   kasnog zrenja. Kako se radi o novointrodukovanoj vrsti oslobodjenoj od prirodnih specifičnih neprijatelja, postala je invazivna, podizanje novih zasada voća kojima se hrani D.suzukii biće moguće samo promenom tehnologije gajenja i postavljanjem zaštitnih mreža na voćnjaku.

Literatura

Alma, A.,Gonella, E. (2012): Microorganismi simbionti: Una risorsa per il controllo di agenti patogeni e insetti dannosi. Accademia Nazionale Italiana di Entomologia,Anno I,X pp:159-172.

Bolda M.,Goodhue R, E, Zalon FG (2010): Spotted wing drosophila: potencial  economic. Impact of a newly estabished pest. Agricultural and esource Econonics 13 (3) :5-8. 

Goodhue RE, Bolda M, Farnsworth D,Williams JC., Zalon FG (2011): Spoted wing drosophila infestation of California srawberries and rasberries economic analysis of potential revenue  losses  and control costs. Pest Management Science,67 (11):1396-1402

Hauser, M. (2011): A historic account of the invasion of Drosophila suzukii (Matsumura) (Diptera; Drosophilidae ) in the continental United States,  with  remarks on there identification Pest Managemengt Science. 67 /11): 1352-1357.

Kacar G., Waang XG, Steward TJ., Daane KM, (2015): Overwintering survival of Drosophila suzukii (Diptera:Drosophilidae) and the effect of food on adult survival in Califoria’s San Joaquin valley. Environ. Entomol.2015, Dec. 11 /(Epub ahead of print) .

Pajač,I., Barić, B.,(2019): Drosophila suzukii (Matsumura, 1931), potencijalni štetnik koštičavog voća u Hrvatskoj (2010).  Pomologia Croatica,Vol 16,br.1-2:48.

Radonjić, S., Hrnčić S. (2015): Firt record of spotted wing Drosophila (Drosophila suzukii, Diptera:Drosophilidae) in Montenegro.Pest.Phytomed., Belgrade 30 (1): 35-40.

Ryan GD,Emiljanovitz L, Wilkinson F, Jiebya N, Newman JA (2016): Thernal tolerance of the spotted wing Drosophila suzukii (Diptera: Drosophilidae) J. Econ. Entomol. Feb.14 (Epub.ahead of print).

Ros, Gde, Andora G., Grassi,A., Ioranti G. (2013): The potenticial economic impact of Drosoophila suzukii on small fruits roduction in Trentino (Italy) IOBCWPRS Working Group „Integrated Protection of Fruit Crops“  8th Internationl des Sciences de la Vigne et du Vin,46 Kusadacy;Turkey 7-12 oktobar 2012 91: 317-321.

Seljak G.(2011): Spotted wing Drosophila, Drosophila suzukii (Matsumura),e new pest on berry-fruit in Slovenia.Sadjarstvo,22(3):3-5.

Stephens AR, Asplen MK, Hutchison WD,Venette RC (2015): Cold Hardniness of Winter – Acclimated Drosophila suzukii (Diptera:Drosophilidae) Adults. Envirom.Entomol.44(6):1619 26. 

Tavella, L (2014): Drosophila suzsuskii: situazione e strategie di difesa Peveragno (CN), 13. novembre  2014. Departmento di Scienze Agrrie, Forestalle Allimentari (DISAFA) Universita degli Sudi di Torino.

Thompson, S.,(2016): Researchers digest how gut „bugs“ afect health. Cornell chronicl, Science, Tech and Medicine, Novembar 6, 2016: 2.

Toševski, I. Milinković S, Krstić O., Kosovac, A., Jakovljević  M., Mitrović  M., Cvrković  T., Jović J. (2014): Drosophila suzukii, Diptera, Drosophilidae a new invasive pest in Serbia. Zaštita bilja, Vol. 65 (1) No. 289: 03-139,Beograd.