Pepino mosaic virus - opasnost za plasteničku proizvodnju paradajza

Pojava i rasprostranjenost

Prva pojava Pepino mosaic virus (PepMV) registrovana je u Peruu 1974. godine na bilјci pepino (Solanum muricatum), a tek krajem devedesetih godina, u mnogim evropskim zemlјama, virus je registrovan na paradajzu. Za našu zemlјu ovaj patogen predstavlјa veliku opasnost zbog velikih površina pod paradajzom u plasteničkoj proizvodnji.

Prvi nalaz Pepino mosaic virus u Evropi zabeležen je 1999. godine u Holandiji i Velikoj Britaniji, a potom i u mnogim evropskim zemlјama: Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Mađarskoj.Austriji, Švedskoj, Finskoj, Slovačkoj, Polјskoj i Belgiji.

Fiziološki poremećaji na paradajzu, zatim virusi na paradajzu, poput  X virus krompira (Potato virus X) i virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus) mogu prouzrokovati slične simptome koje izaziva PepMV na paradajzu, zbog čega je prisustvo ovog virusa na ovoj povrtarskoj kulturi dugo vremena ostalo nezapaženo.

Ekonomski značaj

Iako jačina simptoma na bilјkama zavisi od uslova sredine i, verovatno, sorte, štete su, velike, jer plodovi gube tržišnu vrednost. Zaražene bilјke su zakržlјale i deformisane. Virus se brzo širi u usevu u kojem se pojavi, tako da može da izazove značajne štete, ako se ne preduzmu brze i efikasne mere eliminacije ranih zaraza.

Bilјke domaćini PepMV

PepMV naselјava, uglavnom bilјke familije Solanaceae. Evropski izolati virusa infektivni su za paradajz (Solanum lycopersicum), i za plavi patlidžan (Solanum melongena), a nisu za papriku (Capsicum annuum) i krompir (Solanum tuberosum).

PepMV-Pe soj izaziva na paradajzu samo latentnu infekciju, za razliku od PepMV-To soja koji izaziva jasne simptome.

U Španiji je virus detektovan i na nekim korovskim vrstama, kao što su: Solanum nigrum, Convolvulus arvensis, Malva parviflora, Amaranthus sp., Nicotiana sp., Sonchus oleraceus, Taraxacum vulgare, Chenopodium murale .Utvrđivanje PepMV na korovskim bilјkama ukazuje na njihovu moguću ulogu u epidemiologiji obolјenja kao izvora inokuluma.

Simptomi obolјenja

Karakteristični simptomi na bilјkama paradajza se ogledaju u pojavi zakržlјalosti bilјaka, koje su svetložute nijanse i šilјastog izgleda.

Simptomi koje PepMV izaziva na paradajzu su raznovrsni. Najizrazitiji simptomi koje PepMVizaziva na paradajzu javlјaju se na lišću zaraženih bilјaka. Simptome je najlakše uočiti u toku jeseni i zime, zbog niže temperature i slabe svetlosti. U toku toplijih i svetlijih meseci, starije zaražene bilјke ne pokazuju simptome. Simptomi se, obično, pojavlјuju 2-3 nedelјe, ali mogu i posle šest nedelјa po infekciji i imaju tendenciju širenja u redovima bilјaka.

Zaražene bilјke, često, imaju kržlјav vrh usled smanjenog porasta i njihov izgled podseća na oštećenja od hormonskih herbicida. Izgled vrha bilјke podseća na lišće koprive. Lišće oko vrha može da ima žute pege, a donje lišće smeđe, nekrotične pege, koje podsećaju na oštećenja od kapi vode. Lišće može da ima žute pege, koje se kasnije razvijaju u žute mrlјe. Često je, za zaražene bilјke, karakteristična vretenavost lišća (šilјasto i suženo lišće), klobucanje (mehuravost) lisne površine i blago žućenje između nerava. Listovi zaraženih bilјaka ne moraju uvek da pokazuju simptome.

Na stablu se mogu javiti smeđe pruge, koje mogu da prstenuju stablo blizu tačke porasta, kao i dršku cvasti, i ova pojava ometa razvoj cvetova, prouzrokujući njihovo odbacivanje. Čašica plodova u razvoju, takođe, može da bude smeđa. Simptomi, uočeni na zaraženim plodovima opisani su kao mramoravost plodova. Takođe, zaraženi plodovi imaju neravnomerno sazrevanje.

Istraživanja su pokazala da virus može da se održi u korenu bilјaka u zemlјištu do četiri nedelјe, u osušenom bilјnom materijalu oko tri meseca, a u bilјnom soku do jedne nedelјe. Takođe, dokazano je da temperatura ima značajan uticaj na postojanost virusa van bilјke. Tako, virus može da zadrži infektivnost, na staklenoj površini, tri nedelјe, na 15 ⁰C, a samo četiri dana, na 25 ⁰C.

Latentni period, odnosno vreme od infekcije do pojave simptoma, je dug oko šest nedelјa. Tako dug period inkubacije, zazim lako prenošenje mehaničkim putem, ispolјavanje simptoma u zavisnosti od faktora spolјašnje sredine i faze razvoja useva, znaci da su, u vreme prvog otkrivanja simptoma, skoro sve bilјke u usevu zaražene.

Načini prenošenja

PepMV je lako mehanički prenosiv, Prenosi se kontaktom bilјaka, rukama, zaraženim priborom za rad, ili odećom. Virus nema vektora među insektima ili glјivama, ali je utvrđeno da je gustina populacije insekata oprašivača (bumbari) u pozitivnoj korelaciji sa širenjem virusa, ali je rizik širenja mnogo veći putem ručne polinacije. Virus se prenosi kalemlјenjem, ukoliko se paradajz kalemi na posebno selekcionisane podloge. Virus je serološki (ELISA) dokazan na semenu paradajza, ali se prenošenje virusa sa semena na sejance javlјa retko.

Kao mogući izvori zaraze navode se: zaražene bilјke, zaostali zaraženi bilјni materijal iz prethodne proizvodnje, bilјni sok na rukama, opremi, oruđu i odeći, plodovi zaraženih bilјaka, odnosno meso ploda oko semena i kontaminirano seme, bilјnim ostacima.

Do sada, virus je otkriven samo na bilјkama paradajza gajenim u zatvorenom prostoru, međutim u Španiji, je registrovan i na paradajzu u polјu i nekim korovskim vrstama.

Druge vrste familije Solanceae, takođe, mogu da predstavlјaju rizik, a posebno krompir, jer je dokazano da, nakon veštačkih inokulacija, određene sorte ispolјavaju simptome. Međutim, za sada, nisu utvrđene prirodne infekcije krompira ovim virusom.

Mere zaštite od PepMV

Kontrola obolјenja, koje PepMV izaziva, izuzetno je teška, pre svega zbog visoke infektivnosti virusa i dugog perioda od zaraze, do pojave simptoma. Najvažnija mera je sprečiti unošenje virusa u staklenike, a to znači započeti proizvodnju paradajza zdravim semenom i rasadom. Da bi se unošenje i širenje virusa u staklenicima svelo na minimum, treba se pridržavati strogih pravila higijene, u toku svih faza razvoja bilјke, i izvršiti kompletnu dezinfekciju staklenika između dva useva.

Preventivne mere

Kako bi se sprečila pojava zaraze sa PepMV treba se pridržavati sledećih mera:

 U proizvodnji rasada koristiti zdravo seme;

• Za dezinfekciju semena  koristiti 1% rastvor natrijum-trifosfata, u trajanju od 45 minuta, a zatim 0,5% rastvor natrijum-hipohlorita u trajanju od 30 minuta. Tokom dezinfekcije seme stalno mešati, a nakon tretmana seme dobro isprati vodom;
• Redovna kontrola rasada. S obzirom na to da je dug latentni period (period od infekcije do pojave simptoma), koji traje čak šest nedelјa, potrebno je testirati bilјke na prisustvo virusa pre distribucije rasada, ili pre rasađivanja bilјaka na stalno mesto. Testiranje se može obaviti u dijagnostičkim laboratorijama, ili korišćenjem brzih polјskih dijagnostičkih metoda.
• Držati sva ulazna vrata staklenika zatvorena, a ispred njih postaviti posude napunjene uvek svežim rastvorom NaOH ili KOH, za dezinfekciju obuće, koju treba obavlјati pri svakom ulasku, ili izlasku iz staklenika;
• Izbegavati posete stakleniku, a ukoliko je to neophodno moraju da se koriste plastične navlake za obuću, ili gumene čizme, latex rukavice i zaštitnu odeću;
• Radnici treba da ulaze u staklenik, a pre svega u objekte za proizvodnju rasada, u čistoj odeći, novoj ili dezinfikovanoj obući i sa rukavicama.
• Obavezno prati ruke toplom vodom i sapunom, prilikom ulaska i izlaska iz staklenika;
• Često prati zaštitnu odeću u toploj vodi na temperaturi od 95 ⁰ C);
• Ne unositi kuplјene plodove paradajza u staklenik;
• Agrotehničke mere u plastenicima sprovoditi uvek u istom smeru,
• Pribor za rad (makaze, nož i dr.)  potapati u obrano mleko sa najmanje 3 % proteina prilikom kontakta sa bilјkama;
• Voda koja se koristi za navodnjavanje potrebno je da bude dezinfikovana (toplotom, UV zracima, ili ozonom);
• Bilјne ostatke iznositi iz plastenika, ne ostavlјati na gomile u plastenik ili oko njega. Bilјne ostatke upakovati u plastične kese, spaliti, duboko zakopati ili odneti na deponiju;Уколико дође до заразе  препоручују се неке од следећих мера:

Cevi za navodnjavanje potopiti u azotastu kiselinu  (pH - 10) u trajanju od 24 časa, a ostale delove sistema za navodnjavanje u 10 % rastvor natrijum-trifosfata u trajanju od 48 sati. Posle čišćenja  staklenik treba istretirati nekim fumigantom.