U v o d

Proizvodnja povrća zahteva poštovanje Zakona i registraciju pesticida, a posebno povrtari moraju da se pridržavaju propisanih karenci jer se povrće koristi sveže za ishranu. Medjutim, u praksi, proizvodjači se suočavaju sa nizom problema. Većina povrća nije pokriveno registracijama pesticida. Osim toga, mnogi pesticidi su povučeni iz upotrebe, pa povrtari moraju da koriste agrotehničke metode i pesticide iz programa zaštite drugog povrća. Osim toga, uvodjenje mašinskog vadjenja krtolastog ili korenastog povrća ili berbe krastavaca, lubenica itd. postavlja dodatne zahteve u pogledu tehnologije sadnje ili setve ali i zaštite povća (Ilin, Mišković (2006), Mišković, (2009), Marković, Illin, (2013)).

Tržište EU zahteva visok kvalitet i higijenu povrća što predpostavlja da je povrće bez oštećenja ili pragovi štetnosti su niski.Drugi zahtev je da se primena pesticida svede na što manji broj tretmana, kao i da se može detektovati samo manji broj supstanci u vreme berbe.Ovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvodnje povrća su definisati i primenom biološke borbe.

Da bi se obezbedilo povrće visokog kvaliteta i zdravstveno bezbedno, u nedostatku većeg broja pesticida uvode se novi zahtevi kod izbora pesticida, zavisno od profitabilnosti, koji se koriste preventivno:

1. pesticide treba koristiti pre ili u početku vegetacije da bi ostao dug period bez pesticida do vremena berbe. Preventivne mere pretpostavljaju da se u proizvodnji povrća koriste pesticidi koji ne ostavljaju ostatke ili su oni svedeni na mimimum.
2. Da bi se smanjio broj primenjenih pesticida, oni koji su ušli u izbor moraju imati što širi spektar delavanja.
3. Količine pesticida su po pravilu nešto veće,jer se odredjuju prema delovanju na najotpornijeg štetnog organizma.
4. Pesticidi trebaju biti što manje rastvorljivi u vodi ili da ne postoji mogućnost usvajanja korenom biljaka. Ako su pesticidi i rastvorljivi mogu se koristi samo izuzetno u prvom delu vegetacije i za povrće namenjeno za proizvodnju semena.

Proizvodnja povrća pretpostavlja da se koriste tehnologije koje svode mogućnost pojave štetnh organizama na najnižu brojnost. Imajući sve ovo u vidu, u ovom radu ćemo izneti neke preventivne, agrotehničke i hemijske mere, kao što su sterilizacije ili dezinfekcije zemljišta u zatvorenom ali i otvorenom prostoru.

Preventiva u suzbijanju štetnijih organizama povrća

Agrotehničke mere prevencije zaštite povrća

Krtole krompira ili koren mrkve moraju biti bez oštećenja, pravilnih formi, lako da se vade iz zemlje itd. Proizvodnja povrća zahteva zalivanje da bi se dobili visoki prinosi i profitabilnost. Pred setvu semena mrkve, zemljište se dobro podriva čime se izbegavaju ladoleži i skupljanje vode i izbegavaju povoljni uslovi za pojavu i razviće Fusarium spp., Verticillium albo-atrum itd.

Zbog akumulacije štetnih organizama na parcelama gajenja povrća, plodored mora biti strogo poštovan i obavezno prethodni usev mora biti iz različite familije od povrća koji će se sejati. Tako pre setve semena mrkve, u jesen se obavi setva ječma koji ne bokori ili svako seme daje biljku. Formira se obimna zelenišna masa. Pred setvu, ječam se zaore kao zelenično djubrivo čime se stvara porozni povoljni supstrat za razviće korena mrkve, lukovica ili krtole krompira. Isto tako, koren se lako vadi iz supstrata.

Na pijaci i u supermarketima nalazimo izbušene krtole krompira proizvedene u Južnoj Bačkoj. Tuneli su puni belog izmeta što znači sigurno da je krompir gajen u vreme masovne pojave moljca krompira (Phthorimea operculella).

Kod proizvodnje krompira u polju, u reonima Leskovca, Zapadne Morave i Južne Bačke gde je prisutan moljac krompira, preventivno se formiraju što deblji bankovi i time dobra pokrivenost semenskih krtola, da bi se izbegao kontakt izmedju leptira-ženki i krtola. Još važnije je u vreme vadjenja krtola, a u jesen kada je obično visoka brojnost moljca, da se skrati period izmedju vadjenja i skladištenja. Ženke polažu jaja pored okaca i larve se kasnije razvijaju u skladištima.

U proizvodnji bostana, i još važnije krastavaca, koji je osetljiv na nematode, rasad se kalemi na manje osetljive biljke (tikve i dr.) čime se preventivno smanjuje mogućnost masovnije pojave nematoda na korenu.

Španski puž se preventivno suzbija održavanjem obradivog zemljišta u pojasu 2-3 m izmedju naobradjenog i površina pod povrćem, jer je puž vezan za biljni svet.

Preventivne hemijske mere zaštite povrća u polju

Za proizvodnju povrća koristi se sertificirano seme koje je tretirano fungicidima koji su zakonski propisani. Rasad se proizvodi na sterilonom supstratu. Posle nicanja, rasad se tretira sa Wuxal Ascofol u količini 10ml/10 lit vode i dodaje se Prestige 290 FS u količini 5-10 ml. Bor iz Wuxal Ascofola deluje na razviće korena, a imidakloprid sistemično štiti rasad 10-12 nedelja posle tretiranja od lisnih vaši i tripsa koji su vektori virusa.

Zdrav rasad u početku vegetacije je osnova profitabilnosti jer kasnija pojava viroza pravi manje štete. Ako se koristi seme iz sopstvene proizvodnje mora se sterilisati varikinom 1% standardnom metodom. Na nesterilnom supstratu rasad se štiti preventivno od pojave Phythium spp. sa preparatom Previcur.

Pre setve paprike u polju, pored obaveznog tretiranja fungicidima predvijenog Zakonom, preventivno se seme tretira sa metodom predoziranja koristeći Prestige 290 FS 100ml/ 1 kg. semena zatim dobro prosuši da bi moglo sejalicom da se poseje. Prestige 290 FS štiti koren paprike od larvi žičara ali i 10-12 nedelja od lisnih vaši posle nicanja.

Seme semenskog krompira se tretira sa Prestige 290 FS u količini 100 mL/100 kg. krtola čime se štiti od žičara ali i od pojave R.solani. Ujedno suzbija lisne vaši i time vektore viroza što je obavezna tehnologija kod semenskog krompira. Prestige 290 FS štiti i od krompire zlatice 10-12 nedelja posle setve ili praktično od prve generacije jer posle izlaska iz zemlje, odrasle krompirove zlatice se dopunski hrane ali uginjavanju pre polaganja jaja.

Da bi se izbegle masovnije pojave štetnih insekata i grinja, zemljište se preventivno tretira bifentrinom EC (Bifenicus,Talstar,Fobos i dr) u količini 1,5-2 lit/ha, zatim rotofrezira do dubine 10-20 cm. Od tretiranog sloja zemljišta prave se gredice visine 10-20 cm. Ova preventiva se koristi i kod proizvodnje semenkog kukuruza, suncokreta itd.

Bifentrin nije rastvorljiv u vodi, ima izvesnu gasnu fazu, DT-50 (polu život u zemji) je u proseku 105 dana) što odgovara zahtevima zdravstvene bezbednosti u proizvodnji povrća. U nekim slučajevima da bi se smanjila mogućnost pojave larvi žičara na krtolama pred vadjenje, prilikom setve semenskog krompira u gredice, u redove ali ispod krtola unosi se i Force GR 0,5 u količini 15-20 kg/ha. Aktivna materija ovog preparara je teflutrin koji ima malu rastvorljivost u vodi i biljke ga ne usvajaju korenom. Ima izraženu gasnu fazu pa se koristi u formulaciji Granulata. Delovanje je izraženo ograničeno samo blizu granula. Karence kod bifentrina i teflutrina su obezbedjene vremenom primene.

U gajenju bostana, štete od žičara se preventivno suzbijaju pravljenjem rupa za 0.5-1 cm šire od korena rasada sa zemljištem oblika kontejnera. Rasad se stavlja u rupe, zatim u prostor izmedju zemlje i rasada se dodje pesak mešan sa zemljom koje je tretirano prethodno Talstarom. Na ovaj način formira se kontaminirani sloj i žičari ne mogu doći do korena. Rastvor Talstara za zalivanje pravi se u odnosu 15-20 ml/10 l vode.

Kod mrkve i lukovica mogu se pojaviti nematode i ako dodje do oštećenja prave se otvorena vrata za infekcije Erwinia pectinovora, prouzrokovača “ vlažne truleži“. Nematode se preventivno suzbijaju tretiranjem zemljišta bifentrinom i pravljenjem gredica visine 10 cm.

Krtole krompira ili glavice kupusa su atraktivne za puža golaća koji se hrani krtolama pred vadjenje ili oštećuju formirane glavice kupusa ubušujući se u njih. Da bi se sprečilo oštećenje krtola ili drugog povrća, postavljaju se daske u povrtnjacima ispod kojih se puževi sakrivaju. Ako se ustanovi njihovo prisustvo redovnim pregledom, izvodi se tretiranje sa nekim od moluskocida ( Pužomor pelete, itd.) uz dodatak kriški krompira.

Preventivne mere zaštite povrća u zatvorenom prostoru

Povrće se u zatvorenom prostoru obično gaji na istoj površini više čak i do 20 godina što dovodi do akumulacije štetnih organizama, zasoljavanja zemljšta što otežava ili ograničava proizvodnju. Javljaju se Fusarium, spp., Pythium spp.,, Botrytis spp., Verticilium spp., Fusarium spp. itd., kao i puževi, baštenski pauk (T.urticae ) koji prezimljava u zemlji, kalifornijski trips ( F.occidentalis) koji hrizalidiraju u gornjem sloju zemljišta itd. Da bi se popravio sastav zemljišta ali omogućila adekvatna ishrana, s vremena na vreme dodaje se stajnjak. Najbolji je ovčiji ali se koristi i goveći i konjski.

Koristi se samo dobro zgoreli stajnjak. U nezgorelom stanjaku ima dosta spora parazita, semena korova i parazitske cvetnice Cuscuta campestris. Imajući ovo u vidu stajnjak se može uneti u plastenik najmanje 10 dana pre primene Basamid Granulata. Zemljište se priprema za tretman rotofrezama sa kojima se dobro usitnjava zemljište jer ako ostaju krupniji delovi, dazomet ne može da prodre u njega. Basmid G se unosi ravnomerno u zemlju na dubinu od 10-20 cm, zatim se zalije vodom, pokrije sa foliljom da se gasna faza zadrži u zemlji. Deluje na većinu živih bića u zemlji.

Pri primeni Basamid G u zatvorenom ali i otvorenom prostoru treba voditi računa da je dazomet izuzetno rastvorljiv (3 g/l vode) i živi svet ga usvaja pa je fitotoksičan za biljke. Iz ovih razloga, plastenici, parcele ili leje u polju tretirane sa Basamidom, pokrivene folijom, moraju biti izolovane od ljudi i drugih useva. Dazomet deluje samo na dubini zemlje na kojoj se nadje. Najbolje vreme primene je jesen kada su još visoke temperature i kada je vreme delovanja na štetne organizme kraće. Deluje na spore micelije gljiva na bakterije, na grinje (T.urticae) koja prezimljava u zemlji, na puževe i njihova jaja, na tripse (F. occidentalis ) koji prezimljava u gornjem sloju zemlje itd., pa je Basamid G najbolja mera eliminisanja štetnih organizama u zatvorenom prostoru. Posle tretmana i predvidjenog vremena, uzima se zemljište i proverava testom klijavosti semena salate da li je dazomet ispario. (može i spanać).

Seme korova, posebno višegodišnjeg u fazi mirovanja je veoma otporno na delovanje dazometa kao i mnogih herbicida. Seme Cuscuta campestris ima četri sloja: epidermis, hipodermis, palisadno tkivo i parenhimatske ćelije. Seme Cuscute kao i još neko seme korova (Tatula, maslačak i dr) može preživeti tretman Basamida i klijati posle tretmana. Ako se zemljlište u plastenicima tretira ali ne pokrije folijama što se često radi dolazi do nicanja korova. Ako se dodaje stajnjak ili se pravi sopstveni suptrat, prethodno se supstrat zalije da bi se isprovociralo klijanje semena, zatim se posle proklijavanja tretira Basamidom. Preporučljivo je da se tretirano zemljište, posle tretiranja dobro pokrije folijom.

Kod primene Basamid G treba voditi računa da brzina razlaganja dazometa u vodi zavisi od pH zemljišta. Na pH 9, dazomet se razlaže do 1 sata, dok na pH 5 i do 10 sati, što objašnjava slabije delovanje čak i pri većim količinama primene na supstratu napravljenog od lišća.

Kod preventivne primene Basamide G mora se, takodje, voditi računa o ciklusu razvića insekata, puževa i dugih štetnih organizama. Rovac (Gryllotalpa gryllotalpa) se spušta u jesen na prezimljavanje na dubini 60 do 100 cm, larve žičara do 60 cm, a nematode se spuštaju zavisno od temperature u dublje slojeve zemljišta. Ako se izvede tretman sa Basamid G kasnije u jesen, odnosno kada su se ovi organizmi spustili na prezimljavanje, ostaju van delovanja Basamid G. Na proleće posle rasadjivanja, rovci ( sl. 5) se penju na površinu zemlje, presecaju stabljike papirke (sl. 6). Žičari buše koren, a nematode naseljavaju koren povrća. Od povrća, posebno su atraktivni krastavac i salata na kojima Melodogyne spp. razvijaju tipične gale na korenu.

Teflutrin ima izraženu gasnu fazu pa se mora formulisti u obliku granula da bi delovao duže. Ovo mu ograničava delovanje samo na zaštitnu zonu oko granula.

Bifentrin ima gasnu fazu ali značajno manju u odnosu na teflutrin i zbog toga se formuliše u EC, mora inkorporirati da bi se stvorila kontaminirana zona prolaza za insekte i grinje. Polu-život je u proseku 105 dana ili štiti usev najmanje 3 meseca. Iako nije registrovan za široku primenu, u novije vreme se sve masovnije koristi u zatvorenom ali i u otvorenom prostoru.

Kod presadjivanja, tamo gde je bilo pojave Melodogyna spp. kod ranijeg gajenja useva, preventivno se može koristiti nematocid Vidate 10 EC.

Biološka zaštita povrća

Propisi EU kod izvoza povrća proizvedenog u zatvorenom prostoru, obavezuju primenu bioloških sredstava parazitoida, predatora i mikrobioloških sredstava. Biološka sredstva se mogu koristiti samo u plastenicima ili staklenicima gde je obezbedjeno grejanje i regulisanje ambientalnih uslova.Tamo gde nema grejanja, efikasnost i profitabilnost biološkog suzbijanja je veoma graničena.

Biološka sredstva se koriste primenom metoda: prvog unošenja, povećanja brojnosti, masovnog unošenja i metod konzervacije. Po pravilu biološka sredstava imaju smanjenu efikasnost i redovne su veće ili manje štete, ali cene povrća su veće da bi se obezbedila profitabilnost. Kod nas mali je broj plastenika koji imaju sistem za grejanje i time primenu bioloških metoda u prvenstvenom suzbijanju štetočina. Najčešće i relativno dobre rezultate u biološkom suzbijanju postiže se kod leptiraste bele mušice (T.vaporariorum), zatim baštenske grinje (T.urticae) i donekle kalifornijskog tripsa ( F.occidentalis), a u nekim slučajevima koriste se entomopatogene nematode ( Steinernema falticae) za suzbijanje larvi Sciarida.

Zaključak

Tržište i zakonski propisi odredjuju kvalitet i uslove proizvodnje bezbednosno zdravog povrća. Momentalno postoje izvesne razlike izmedju tržišnih uslova i zakonskih propisa pa se zahteva dodatno poznavanje povrća, štetnih organizama i pesticida. Mnogi su uveli tehnologiju gajenja luka, krompira, mrkve, kornišona i drugog povrća iz Evrope i time poštuju i izbor pesticida, odredjuju količine pesticida i vreme primene. Kako se radi o proizvodnji na većim površinama ovu tehnologiju i preventivne mere proizvodnje povrća treba što preneti u praksu.

Literatura:

Ilin Ž.,Mišković,A.: (2006): Tehnologija proizvodnje krastavca kornišona. Savrmeni povrtar broj 18:32-34

MacBean,(2012): A pesticide manual, Sixteenth Edition,BCPC:105-106,1074-1075

Marković,V.,Ilin Ž.:,(2013): Tehnologija proizvodnje krastavaca kornišona. Savremeni povrtar XII, 4-13

Mišković A.,Ilin, Ž.:(2009):Specifičnost proizvodnje mrkve na gredicama.Savremeni povrtar,4-5.