Nazastupljeniji su pored gajenih kultura koje se gaje gde su vlažni tereni, pored reka i potoka, pored oboda šuma. Najštetniji su puževi golaći iz familija Arionidae i Limacidae.

Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać” .Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Nematode predstavljaju veliki problem posebno u zaštićenom prostoru gde su pogodni uslovi - viša temperatura i vlažnost vazduha u odnosu na otvoreni prostor.

Nematode su veoma sitne štetočine, teško vidljive golim okom, ženke su duge 0,4 -1,9 mm kruškastog oblika, dok su mužjaci manji 0,030-0,036 mm crvolikog izgleda. U zavisnosti od temperature tokom godine mogu imati i do 12 generacija. Larva prodire u biljku u blizini vrha korena i korenovih dlačica i nakon mesec dana larve prelaze u odrasle ženke kruškolikog oblika. Na korenu biljaka izaziva gale i kvržice različitog oblika koje su ispunjenenematodama. Kada gale puknu počinju da trule, nematode dospevaju u zemljište, gde mogu bez uzimanja hrane da prežive do godinu dana. Otvori na galama i kvržicama omogućavaju prodor drugim patigenima (Phytophthora, Vericillium, Fusarium i dr.). Naseljene biljke usled oštećenja zaostaju u porastu, venu i suše se. Jaja nematoda su veoma otporna pa se pretpostavlja da se u nepovoljnim godinama i u toku zime nematode održavaju jedino u ovom obliku, dok svi drugi stadijumi propadaju.

Lisni mineri su sitni insekti iz reda muva. Štete pričinjavaju larve koje žive izmedju dva površinska sloja lista i hrane se lisnih tkivom. Oštećuju listove kada dolazi do pojave tipičnih hodnika (mina) koje se vide i sa lica i sa naličja lista. Na osnovu oblika i položaja mina može se utvrditi o kojoj vrsti minera se radi.

Tripsi su sitni mali insekti, mekog i izduženog tela veličine 1-2 mm. Postoji više vrsta, a najčešći je duvanov trips (Trips tabaci). Poslednjih godina dolazi do jače pojave kalifornijskog tripsa. U zatvorenom prostoru mogu se razvijati tokom cele godine, a kada je nepovoljno vreme njihov razvoj je usporen (sl.32.).

Hraneći se lišćem, sišući biljne sokove izaziva direktne štete - dolazi do pojave beličastih pega sa velikim brojem crnih tačkica, kao i indirektne-prenosi viruse.

Običan paučinar je polifgna štetočina. Izgleda kao sitni mali pauk čija veličina u punom razvoju dostiže od 0,3 - 0,4 mm. Ženke su krupnije jajastog su oblika, koje pred jesen dobijaju ciglasto - crvenu boju. Mušjaci su manjih dimenzija, žućkaste boje sa zašiljenim zadnjim delom tela. Jaje je loptasto i bezbojno.

Tokom godine grinje imaju i preko 10 generacija, prezimljavaju u obliku ženke na skrovitim mestima. Kada je nepovoljno vreme skupljaju se u manje ili veće grupe na zaklonjenim mestima, a sa porastom temperature prelaze na zeljaste delove biljaka i počinju sa ishranom. Grinje žive pretežno na naličju lista i u početku su zgusnute duž glavnih nerava, a ubrzo zahvataju celu lisnu površinu.Sisajući sokove biljaka pojavljuje se oštećenje ćelija što se manifestuje pojavom belih tačkica. Pri većem broju uboda list izgleda mramoran, tačkice se spajaju pa ceo list žuti i opada. Na naličju lista grinje ispredaju paučinu.

Biljne vaši pričinjavaju štete na vrlo velikom broju gajenih kultura. To su sitni mali insekti koji se vrlo brzo razmnožavaju i tokom godine daju veliki broj generacija (kolonija). Obično štete pričinjavaju na vršnim, mladim, nežnim, sočnim delovima biljaka gde je najintenzivnija cikrulacija sokova, čime usporavaju porast biljaka, a usled povreda tkiva dolazi do deformacije lišća.

Osim direktnih šteta pričinjavaju i indirektne štete time što prenose mnoge viruse i luče saharide u vidu providne lepljive tečnosti (“medna rosa”) na kojoj se razvija gljiva čadjavica.