Običan paučinar je polifgna štetočina. Izgleda kao sitni mali pauk čija veličina u punom razvoju dostiže od 0,3 - 0,4 mm. Ženke su krupnije jajastog su oblika, koje pred jesen dobijaju ciglasto - crvenu boju. Mušjaci su manjih dimenzija, žućkaste boje sa zašiljenim zadnjim delom tela. Jaje je loptasto i bezbojno.

Tokom godine grinje imaju i preko 10 generacija, prezimljavaju u obliku ženke na skrovitim mestima. Kada je nepovoljno vreme skupljaju se u manje ili veće grupe na zaklonjenim mestima, a sa porastom temperature prelaze na zeljaste delove biljaka i počinju sa ishranom. Grinje žive pretežno na naličju lista i u početku su zgusnute duž glavnih nerava, a ubrzo zahvataju celu lisnu površinu.Sisajući sokove biljaka pojavljuje se oštećenje ćelija što se manifestuje pojavom belih tačkica. Pri većem broju uboda list izgleda mramoran, tačkice se spajaju pa ceo list žuti i opada. Na naličju lista grinje ispredaju paučinu.

Biljne vaši pričinjavaju štete na vrlo velikom broju gajenih kultura. To su sitni mali insekti koji se vrlo brzo razmnožavaju i tokom godine daju veliki broj generacija (kolonija). Obično štete pričinjavaju na vršnim, mladim, nežnim, sočnim delovima biljaka gde je najintenzivnija cikrulacija sokova, čime usporavaju porast biljaka, a usled povreda tkiva dolazi do deformacije lišća.

Osim direktnih šteta pričinjavaju i indirektne štete time što prenose mnoge viruse i luče saharide u vidu providne lepljive tečnosti (“medna rosa”) na kojoj se razvija gljiva čadjavica.

Moljac paradajza je izuzetno opasna, karantinska i ekonomski značajna štetočina u usevu paradajza, kada može za kratko vreme pričiniti i 100 % štetu na gajenim kulturama. Osim na paradajzu štete pričinjava na krompiru, plavom paradajzu, paprici, duvanu i pasulju, kao i na korovskim biljakama - pomoćnici, daturi i dr. Prvi put je registrovana 1980. godine u Južnoj Americi, 2006. godine u Španiji, a potom u Italiji, Francuskoj, Grčkoj, Albaniji, Švajcarskoj, Portugaliji, Malti, Maroku, Libiji, Alžiru, 2009. godine u Turskoj, gde su registrovane vrlo velike štete i do 100 %.

Moljac je sivo braon boje dužine oko 6 mm, sa rasponom krila do 10 mm. Mužjaci su tamniji od ženki. Jedna ženka može da položi 250-260 jaja. Moljac ima 10-12 generacija tokom godine.

Reprodukuje se vrlo brzo, ciklus razvoja traje 24 - 38 dana, a zavisi od temperature. Minimalna temperatura za aktivnost je 9 ⁰C. Tek izlegle gusenice - larve su žućkaste boje, dužine oko 0,5 mm. Kada sazrevaju postaju žutozelene. Potpuno odrasla gusenica je oko 9 mm dužine sa ružičastim ledjima i tamnom glavom. Lutke su svetlo smedje, dužine oko 6 mm.

Štete na paradajzu pričinjava larva - gusenica koja se hrani lišćem i stabljikom pri čemu pravi mine - hodnike, a unutar mina može se videti larva. Larva oštećuje i plodove, zrele i zelene. Na tako oštećenim plodovima dolazi do pojave sekundarnih parazita koji utiču na potpuno propadanje plodova koji nemaju nikakvu upotrebnu vrednost.

Ovo je polifagna štetočina, koja je postala ekonomsaki značajna zbog povećanja površina pod hibridnim kukuruzom. Kukuruzni plamenac buši hodnike duž stabljike gajene kulture, ubušuje se u plodove i tako smanjuje njihovu tržišnu vrednost.

Odrastao insekt je leptir žućkaste do svetlosmedje nijanse sa dve krivudave linije preko prednjih krila. Gusenice su žućkaste sa sitnim pegama po telu i tamnom prugom duž ledja, veličine i do 2,5 cm. Pamukova sovica prezimljava u stadijumu gusenice u ostacima stabljika kukuruza ili drugih domaćina.

Pamukova sovica je polifagna štetočina, u našim uslovima ima 2-4 generacije godišnje. Hrani se lišćem, ali se ubušuje i u plod i hrani njegovim sadržajem. Ovako oštećeni plodovi podložni su truljenju usled naseljavanja bakterija iz reda Pectobacterium prouzorokovača vlažne truleži.

Odrastao insekt ženke je leptir žućkaste boje, a mužjak je zelenkasto sive boje. Leptiri se hrane nektarom cveta kao i sokom napuklih plodova. Dugo polažu jaja na svim delovima biljaka najčešće na cvet ili plodove, pojedinačno ili u grupicama. Štetočina prezimljava u zemljištu u stadijumu lutke.

Za povrtarsku proizvodnju su značajne ozime i prolećne sovice. Prva ima dve, a druga jednu generaciju godišnje.Podgrizajuće sovice su gusenice leptira. Sive su boje i teško uočljive, glatkog su tela i prilikom dodira se savijaju u kolut.

Aktivne su pred veče ili tokom noći, pa ih je teško videti, jer danju miruju na skrovitim mestima. Ove štetočine podgrizaju prizemni deo stabla uz površinu zemljišta ili nešto malo iznad. Napadnute biljke zbog oštećenja sprovodnih sudova žute, venu i suše se.Gusenice se hrane isključivo noću izgrizanjem mladih biljaka,a kod starijih skeletiranjem lišća. U početku, dok su gusenice male, na lišću se pojavljuju sitne rupice, a sa porastom sva lisna masa bude uništena. Mlad rasad biva pregrižen na samoj površini zemlje, zato su i dobile naziv „podgrizajuće sovice”