Simptomi bolesti: Kod zaraženh biljaka jagode s proleća izostaje razviće. Dolazi do iznenadnog uvenuća i nekroze nadzemnog dela jagode u uslovima povećane vlage i pri 17-25 °C .Unutrašnji list požuti, vene a zatim se osuši. Bolest se vrlo brzo širi na susedne biljke. Pregledom korenovog sistema ne primećuju se nikakve promene, dok je korenov vrat smedje boje. Patogen izaziva  trulež zelenih,poluzrelih i zrelih plodova. Truljenjem plodova dolazi do njihovog mumificiranja. Ovaj patogen parazitira i jabuku, krušku, šljivu, citruse i dr.

 Ciklus razvoja: Patogen se održava u zemljištu više godina, raznosi se vodom, navodnjavanjem ili kišnim kapima. Oospore u vodi klijaju i formiraju zoosporangije sa zoosporama koje su glavni izvor zaraze. Zaraza se ostvaruje korz ozlede, rane i prirodne otvore – stome i lenticele. Jagoda je najosetljivija od fenofaze cvetanja do formiranja plodova.

Štetnost: Velike su ekonomske štete jer dolazi do propadanja i sušenja živića i celih bokora jagode. Oboleli živići jagode prenose zarazu ukoliko se sade u nezaraženo zemljište.

Suzbijanje: Od preventivnih mera preporučuje se sadnja zdravih živića jagode i gajenje otpornih sorti. Prilikom sadnje koristiti drenirano zamljište, rastresito, ne saditi na vlažnom i teškom zemljištu. Od preparata mogu se primeniti fungicidi: Alliete 80-WP (0,3 %), Venturin-SC (0,2 %), Kaptan-FL (0,2-0,3 %), Ridomil - MZ 72 WP (0,2-0,3 %), preparati na bazi bakra Kupragrin (1 %), Cuproxat (0,25-0,35 %), Bakarni oksihlorid-25 Bakrocid S-25 (1,5 %), Blauvit  (0,5 %) i dr.