Simptomi bolesti: Kod obolelih biljaka uočava se slab porast lastara, prevremeno žutilo i opadanje lišća koje se završava sušenjem vočaka. Simptomi se obično pojavljuju na jednoj ili dve grane, a za dve do tri godine biva zahvaćeno celo stablo. Najpre se suši jedna voćka, a zatim se patogen širi konecntrično na susedna stabla koja izumiru. Sušenje obično zahvata najpre koren a zatim se patogen širi ispod kore duž stabla do 1 m visine ili više. Izmedju sasušene kore i drvenastog dela pojavljuje se bela ili žućkasta lepezasta micelija. Osim beličaste micelije tipičan znak bolesti jeste formiranje tamno-mrkih ili crnih žiličastih vrpci sačinjenih od mnogobrojnih micelija (rizomorfi). One se šire iz korena u okolnu zemljišnu sredinu. U prizemnom delu izumrlog stabla javljaju se pečurke – karpofore boje meda „mednjače“ koje rastu ili na stablu ili u blizini korena.

Ciklus razvoja: Gljiva prezimljava micelijom u korenu ili stablu, a patogen se prenosi putem rizomorfi koje dodirom zdravog korena mogu preneti zarazu.

Štetnost: Ovaj patogen predstavlja najveći problem u zasadima koji se podižu na parcelama koje predstavljaju krčevine starih voćnjaka.

Suzbijanje: Suzbijanje ovog patogena je vrlo teško jer se gljiva nalazi duboko u zemljištu, a micelija je zaštićena drvenastim delom biljke. Ne preporučuje se podizanje novih zasada na krčevinama starih voćnjaka. Prilikom kalemljenja koristiti otporne podloge.