Simptomi bolesti: Na lišću šljive uoćavaju se prstenaste i poluprstenaste pege sa središtem svetlozelene boje. Pege mogu biti pojedinačne ili u većem broju. Oboleli plodovi opadaju pre fiziološke zrelosti. Plodovi su deformisani, manjih dimenzija lakši od zdravih, sa svetlim  pegama i prstenovima. Deo mezokarpa dobija tamniju boju, javljaju se kapljice smole koje se dozrevanjem uvećavaju i mogu izići na površinu pokožice ploda. Na breskvi dolazi do pojave mozaika lista i prosvetljensti nerava, oni zaostaju u porastu  i  pojavljuje se kovrdžavost lista. Na plodu simptomi se manifestuju samo na pokožici. Simptomi se najbolje uočavaju u proleće kada se list potpuno razvije. Tokom leta simptomi  mogu biti maskirani, manje jasni, a s jeseni gube svoju karakterističnu  osobinu. Virus šarke šljive  se prenosi sadnim materijalom i vektorima, lisnim vašima.

Suzbijanje: Virusi se ne mogu suzbijati hemijskim preparatima, zbog toga  su preventivne mere veoma značajne, a one podrazumevaju:

-     Fitosanitarnu kontrolu prilikom uvoza sadnog materijala (karantin),

-     Proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala,

-    Izbor povoljne lokacije za gajenje koštičavog voća, sa povoljnim agroekološkim uslovima, uz obaveznu prostornu izolaciju,

-    Gajenje vrsta koje nisu domaćini virusu šarke šljive – jabučaste voćne vrste, koje mogu predstavljati zaštitni pojas od vektora i moguće infekcije,

-     Gajenje otpornih i tolerantinih sorti koštičavog voća,

-   Primenu insekticida u cilju suzbijanja biljnih vaši (fam.Aphidae) – vektora virusa šarke šljive,