Zašto nam suze počinju teći niz obraze čim  počnemo guliti ili seckati luk?

Prema jednostavnijoj verziji, za suze u očima krivo je isparavanje sumpora koji se nalazi u ćelijama luka. Ali ipak sam sumpor nije dovoljan da nas natera na suze, jer i on sam mora proći nekoliko hemijskih reakcija prije nego dospe do naših očiju koje ga prepoznaju kao uljeza.

Luk je deo biljnog roda Allium, zajedno sa belim lukom, porilukom i oko 400 drugih rođaka. Ovo povrće apsorbuje sumpor iz zemlje koji im pomaže pri formiranju organskih molekula (aminokiselina) zvanih sulfoksidi, koje su i krive za za karakteristični miris i ukus luka.

Kada se luk ošteti rezanjem, seckanjem, sitnjenjem… on oslobađa enzime sintaze i sulfokside koji stvaraju novu hemijsku reakciju koja se zove sulfonska kiselina. Ali to nije kraj hemijskim reakcijama i jedinjenjima, jer je sulfonska kiselina jako nestabilna i lako se pretvori u jedinjenje nazvano syn-propanethial-S-oksid.

Tek kada ovo jedinjenje dospe u vazduh koji se nalazi oko našeg lica i kada konačno dospe i do očiju, višestruki nervni završeci u rožnici ga registruju kao stvar koja bi mogla naštetiti našim očima te otpuštaju refleksne suze.

Na ovo refleksno plakanje utiču razni spoljašnji faktori, kao što su prašina ili dim. Nervni završeci u rožnici komuniciraju sa mozgom koji registruje uljeze u očima i daje naredbu suznim žlezdama da proizvode suze koje u ovom slučaju imaju zadatak da ‘isteraju’ napadače iz očiju.