Uglavnom su životinje i ljudi ti koji jedu biljke, ali ovde su uloge obrnute, ova biljke su poznate kao mesožderke !

Karnivorne biljke se prvi put pominju 1875. godine u knjizi Čarlsa Darvina “Insektivorne biljke”. Pretpostavlja se da na svetu ima oko 600 vrsta biljki mesožderki, i još oko 300 biljaka koji imaju neke, ali ne i sve karakteristike biljki mesožderki.

Da bi se neka biljka mogla nazvati mesožderkom, neophodno je da bude sposobna da namami plen, ulovi i na kraju svari. Tako, na primer, najpoznatija biljka mesožderka, venerina muholovka primami insekte drečavom bojom i sočnim nektarom. Insekat će hodajući po njoj nadražiti dve ili tri osetljive dlačice, koje se nalaze u sredini oba poklopca, blizu glavnog rebra. Tek tada će se klopka brzo zatvoriti i uloviti ga. Tako ostaje tri-četiri dana. To je vreme za koje se pomoću probavnih enzima svari plen. Ukoliko joj, pak, on nekako uspe pobeći, ona će se ponovo otvoriti nakon par sati.
Biljke mesožderke nikada neće napasti ljude prvenstveno zato što su dosta veći od njih, ali ukoliko se nekim biljkama ponudi parčence ljudke kože, mišića ili nekog drugog tkiva, ono će nakon određenog vremena biti potpuno svareno!