Telo je dugo i tanko, žućkaste boje i podseća na komad žice. Odrasli insekti su tamnije boje, duguljastog tela. Kada se prevrnu na ledja skoče i

dočekaju se na noge, pa se zato nazivaju skočibube. Odrasli insekti ne pričinjavaju štete na povrtarskim kulturama već samo larve.

Larve se kreću kroz zemlju i nailazeći na koren biljaka one ga izgrizaju. Posebno su štetni za mlade biljke rasada, koji se nakon oštećenja sasušuje.

Parazit preživljava u zemljištu trajnom micelijom. Toplo i vlažno vreme pogoduju njegovom razvoju. Kod paprike uvenuće najčešće nastaje tokom vegetacije pri čemu biljka zadržava zelenu boju, pa se zato i naziva “zeleno uvenuće”, a kakvi će se simptomi javiti zavisi od otpornosti sorte i patogenosti soja.

Kod paradajza uvenuće koje izaziva V.albo-atrum je teško razlikovati od fuzarioznog uvenuća.

Cela biljka ili pojedini njeni delovi gube turgor. U početnim fazama zaraze biljka danju vene, a noću ili kada se vrši navodnjavanje ona povrati svežinu. Kako se parazit razvija u sudovnim sistemima biljaka dolazi do ometanja u kretanju vode i mineralnih materija, tako da posle izvesnog vremena biljka vene, bez oporavka. Na poprečnom preseku biljke zapaža se mrka obojenost sprovodnih sudova. Biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled. Ovo su karakteristični simptomi kod paprike.

Znaci oboljenja kod paradajza su nešto blaži i nema uvenuća, niti se remeti njihov porast. Na donjem, najstarijem lišću dolazi do pojave hlorotičnih pega koje potom nekrotiraju. Mrka obojenost sudovnog sistema zapaža se na uzdužnom preseku što je karakterističan znak zelenog uvenuća paradajza.

Karakterističan simptom koji izaziva ovaj patogen jeste uvelost biljaka. Gljiva se razvija u sprovodnim sudovima tako da mladje biljke najpre postaju hlorotične, zatim venu i suše se. Dolazi do nekroze biljaka, iz korena sprovodnim sudovima parazit se širi dalje, sprovodni sudovi nekrotiraju i na poprečnom preseku se vidi nekrotična, tamno obojena zona.

Biljke u polju iznenada venu i dobijaju žutu boju, vidno zaostaju u porastu. Kada se po dužini zaseče prizemni deo stabla paradajza zapaža se mrka obojenost sprovodnih sudova.

Donje lišće zaraženih biljaka najpre postaje hlorotično sa prosvetljenim nervima, zatim vene, po obodu nekrotira, suši se i opada. Propadanje čitavih biljaka nastaje kasnije nakon cvetanja i plodonošenja.

Tipični simptomi se pojavljuju na zrelim, slabije na zelenim plodovima, kada dolazi do pojave udubljenih, okruglih pega prečnika oko 2 cm. Centralni deo pege je tamniji, a kada je vreme vlažno zapaža se pojava spora u vidu sluzaste mase, koja se kasnije osuši.

Obolelo mesto na plodu vrlo često napadaju drugi sekundarni patogeni koji ubrzavaju propadanje ploda. Redje biva napadnuto lišće.

Kada su zaražene mlade biljke u toplim lejama dolazi do njihovog poleganja i propadanja.

Na prizemnom delu stabla javlja se vodenasta, nekrotična pega koja zahvata celo stablo.

Tipični simptomi su na plodovima paradajza na spojnom mestu peteljke i ploda kada dolazi do formiranja vodenaste zone i plod brzo otpada. U okviru pege javlja se siva micelijska navlaka.

Na listovima se, takodje, pojavljuje vodenasta pega koja se brzo širi u uslovima vlažnog vremena, a u okviru pege uočava se sivo beličasta micelijska navlaka (sl.10.).

Suzbijanje:

• Suzbijanje je vrlo teško i bazira se na preventivnim merama,
• Gajenje otpornih sorti,
• Osnovna mera u suzbijanju parazita je regulisanje temperature i vlažnosti vazduha,
• Smanjiti zalivanje kada je prohlodno i oblačno vreme,
• Dezinfekcija zemljišta,
• Uklanjanje obolelih plodova i njihovo uništavanje,
• Preporučuje se primena nekog od preparata: Teldor, Switch, Ronilan, Dional, Sumilex, Cantus, Mythos, Pehar, Pyrus, Signum, i dr. Za svaki tretman koristi preparat sa različitim mehanizmom delovanja, zato što ova gljivica vrlo brzo stiče rezistentnost i tada tretiranje ne daje nikakve rezultate u suzbijanju ovog patogena.

Zaraženo seme ovim patogenom ne klija, truli i raspada se. Na mladim klijancima  najpre se javljaju vodenaste pege, koje se povećavaju i za vrlo kratko vreme biljke propadaju.

Na izniklim biljkama u toplim lejama dolazi do propadanja korena ili stabla u prizemnom delu, koji dobija mrku boju i nekrotira. Tako obolele biljke poležu i na njima se javlja bela micelijska navlaka, koja se širi i po površini zemlje u vidu paučinaste prevlake. Polegle biljke pri većoj vlažnosti kao da se istope i po tom simptomu bolest je dobila naziv „topljenje  rasada”. Propadanje biljaka u leji je u koncentričnim krugovima pri čemu nastaju „gola mesta” (sl.1.)

Starije biljke slabije obolevaju. Na njima se mogu zapaziti pege na stablu, zaostajanje u porastu i uvelost.

Suzbijanje:

• Jedine mere suzbijanja jesu preventivne mere,
• Gajenje otpornih sorti,
• Obavezna dezinfekcija zemljišta i tretiranje semena,
• Treba primenjivati drenažu zemljišta, i izbegavati teška zemljišta za proizvodnju rasada,
• Izbegavati preterano djubrenje azotom,
• Vršiti stalno provetravanje u plasteniku,
• Primenjivati plodored sa biljkama koje nisu domaćini ovom patogenu,
• Uklanjanje obolelih biljaka i njihovo uništavanje,
• Hemijske mere – primena preventivnih preparata: Previcur energy, Previcur, Balb, Proplant, Bevecur, Rasadlek i dr.