Vršeći redovne preglede proizvodnih zasada jabučastog voća konstatuju se simptomi nalik promenama koje prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora (Burrill 1882) Winslow et al.1920. Kako okularna dijagnoza na terenu nije pouzdana moraju se izvršiti i laboratorijsko-bakteriološki testovi radi identifikacije pravog uzročnika bolesti (Arsenijević et al.,1994a). Jer, opšte je poznato da jedan patogen može prouzrokovati različite simptome bolesti i obrnuto: naoko slične ili čak iste promene ispoljene na obolelim biljkama mogu biti rezultat dejstva raznih agenasa biotske i abiotske prirode. Otuda tačna dijagnoza bolesti i pouzdana identifikacija patogena od strane specijalista –fitopatologa ima svoje puno opravdanje.

Imajući u vidu značaj i potrebu bržeg uvida u prisustvo E.amylovora na terenu radi preduzimanja odgovarajućih mera, nastojali smo da priručnim laboratorijama kakve postoje u strućnim službama, proverimo neke već poznate, a u ovom radu i modifikovane, postupke dokazivanja prisustva ovog patogena. Svi testovi primenjeni su u uslovima priručne laboratorije, koja ne poseduje kompletnu laboratorijsku opremu i tehniku, a sve u cilju verodostojnijeg dokazivanja prisustva patogena, umesto vizuelnog.

Postupak i rezultati

Korišćen je inficirani biljni materijal (grane, lišće, peteljke lista, plod i drugi oboleli delovi) prikupljeni sa obolelih višegodišnjih stabala jabučastog voća: jabuke, kruške, dunje i mušmule. Primenjena tehnika rada za dokazivanje prisustva bakterije E.amylovora sadrži sledeće postupke:

1.Inokulacija nesazrelih plodića šljive, zbog brzog formiranja karakterističnih kapljica bakterijskog eksudata (Arsenijević et al., 1994 a,b)

2.Ponašanje bakterija prema Gramu (Arsenijević, Jovanović Olivera,1995);

3.Serološki test aglutinacije na mikroskopskim pločicama (Arsenijević et al., 1994c).Sl.1. Tipični simptomi E.amylovora - povijanje vrha mladara jabuke  u vidu  "pastirskog štapa" i pojava kapljica bakterijskog eksudata na obolelim plodovima jabuke.

Drosophila suzukii, je invazivna voćna mušica, azijskog porekla. Potiče iz Japana,a prvi put je registrovana u SAD 2008. godine. Na području Evrope 2010. zabeležena je u Francuskoj, zatim u Rusiji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH. Neke vinske (voćne) mušice naseljavaju prezrelo ili trulo voće, dok ženke D.suzukii mogu da poležu jajašca u zelenom ili zrelom voću, tako da njihova larva može biti prisutna u voću koje se iznosi na tržiste. U nekim zasadima, sekundarni efekti štete koje nanosi ova mušica su značajniji od same direktne zaraze (npr. učestalost truleži u groždju). One obično preferiraju tamno obojeno voće, a deblja (jača) pokožica ploda može da odbije D.suzukii od odredjenih vrsti i sorti. Vinska mušica ploda na većoj udaljenosti širi se transportom plodova  voćaka  domaćina D.suzukii ili vetrom. Ne prenosi se sadnim materijalom jer je ovo prvenstveno štetočina plodova.

Smatra se da je relativno kasno otkrivena, jer se dugo mislilo da se radi o vinskoj mušici D. melanogaster. Danas je u svetu poznato oko 3000 vrsta iz roda Drosophila. Azijska voćna  mušica ploda D.suzukii jedna je od dve iz toga roda koja ima status štetočine (sl.1.).

Nalazi se na EPPO A2 karantinskoj listi. U našoj zemlji ova štetočina je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor nad Drosophila suzukii u cilju rane detekcije i kontrole zbog značajnih ekonomskih šteta na biljkama domaćinima: Prunus spp. (uglavnom slatke višnje, ali i breskve, šljive), Vaccinium spp. (borovnice), Rubus spp. (maline i kupine), Fragaria ananassa (jagoda). Poseban nadzor obuhvata postavljanje klopki, vizuelni pregled materijala, kao i identifikaciju uhvaćenih insekata klasičnim entomološkim metodama uz potvrdu identifikacije upotrebom molekularnih metoda.

Sl.1. Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii).

Povrće se u zatvorenom prostoru obično gaji na istoj površini više čak i do 20 godina što dovodi do akumulacije štetnih organizama, zasoljavanja zemljšta što otežava ili ograničava proizvodnju. Javljaju se Fusarium, spp., Pythium spp.,, Botrytis spp., Verticilium spp., Fusarium spp. itd., kao i puževi, baštenski pauk (T.urticae ) koji prezimljava u zemlji, kalifornijski trips ( F.occidentalis) koji hrizalidiraju u gornjem sloju zemljišta itd. Da bi se popravio sastav zemljišta ali omogućila adekvatna ishrana, s vremena na vreme dodaje se stajnjak. Najbolji je ovčiji ali se koristi i goveći i konjski.

Koristi se samo dobro zgoreli stajnjak. U nezgorelom stanjaku ima dosta spora parazita, semena korova i parazitske cvetnice Cuscuta campestris. Imajući ovo u vidu stajnjak se može uneti u plastenik najmanje 10 dana pre primene Basamid Granulata. Zemljište se priprema za tretman rotofrezama sa kojima se dobro usitnjava zemljište jer ako ostaju krupniji delovi, dazomet ne može da prodre u njega. Basmid G se unosi ravnomerno u zemlju na dubinu od 10-20 cm, zatim se zalije vodom, pokrije sa foliljom da se gasna faza zadrži u zemlji. Deluje na većinu živih bića u zemlji.

U v o d

Godina 2014. se karakteriše obilnim i ujednačenim padavinama za vreme vegetacije, što je izazvalo masovnu pojavu plamenjača na krompiru i paradajzu Plamenjača je prepolovila prinos paradajza u poljskim uslovima gajenja. U Jablaničkom okrugu već u maju bilo je preoravanja polja ranih sorata krompira,   Riviera. Slično je bilo i u susednoj Hrvatskoj na osetljivim sortama krompira posebno Riviera iako se kasnje sade (Šubić, M. 2014). U Vojvodini, da bi se održala proizvodnja krompira tretiralo se i do 7 puta u 2013. godini na zalivnim sistemima, a do 13 puta u 2014. godini. Stručne službe su preporučivale registrovane preparate sa različitim razmakom izmedju tretiranja i postizala se zaštita krompira ograničenog uspeha. Da bi sagledali uzroke šteta na krompiru razvićem plamenjače, napravili smo analizu vremenskih uslova, izvora inokuluma Ph.infestans, osetljivosti sorata, osobina sredstava za zaštitu bilja koji su korišćeni, dali nove mere suzbijanja plamenjače krompira što ćemo izneti u ovom radu.

Osnovne osobine plamenjače krompira i paradajza (Ph. infestans)

Razlika izmedju plamenjača i mikoza

Plamenjaču krompira i paradajza izaziva obligatni parazit Ph..infestans.   spada u carstvo Chromista i klasu Oomycetes gde su svrstana u 4 reda: Peronosporales, Pythiales, Saprolegniales i Sclerosporales (Hawkswort i dr.1995,, Ivanović M., Ivanović, D. 2001).

U ranijim a neki i sada u literaturnim podacima prouzrokovači bolesti plamenjača (Oomycetes) su označane kao gljive. Medjutim, Oomycetes su sa gljivama slične morfološki, fiziološki i biohemijski ali se filogenetski razlikuju pa prouzrokovače plamenjače nazivaju i „lažne gljive“, Ivanović, Ivanović Dragica, 2001. Nelson 2008. Plamenječe se od mikoza razlikuju u:

a)Brzini razvića. Plamenjače se znatno brže razvijaju, destruktivnije su i po pravilu prave štete većih razmera od mikoza. Poznato je da je u Irskoj plamenjača uništila krompir i izazvala glad i seobe Iraca, zatim glad u Nemačkoj za vreme drugog svetskog rata i td. U povoljnim uslovima na osetljivim sortama paradajza i krompira latentni period od infekcije do sporulacije je svega nekoliko dana. Zbog brzine delovanja, plamenjače su ograničavajući faktor organske proizvodnje krompira i paradajza u poljskim uslovima kada je vlažno vreme. Brzina razvića plamenjača zahteva brzinu delovanja preparata koji se koriste u zaštiti povrća. Da bi naglasili razliku izmedju gljiva i plamenjača, preparate koji se koriste za suzbijanje plamenjača označili smo kao hromistacidi.

b) U sastavu ćelijskog zida. Oomycetes imaju glukon i celulozu, a gljive imaju hitin i sterole. Celuloza koju sintetišu plamenjače, atraktivna je za neke nekrofitne gljive kao što su B.cinerea , Fusarium proliferatum   itd. Tako, F.proliferatum se koristi kao biološki agens u suzbijanju P.viticola na vinovoj lozi jer se ne razvija na celulozi vinove loze.  

c) Upokretljivosti. Gljive nisu pokretne, a zoospore Oomyceta plivaju pa im je potrebna VODA. Kod prognoziranja pojave plamenjača, mora se voditi računa o vlažnosti koja je potrebna za klijanje sporangija i vode koja je potrebna za plivanje zoospora.  

d) Plamenjače imaju spektrin-like protein koji je sastavljen od 450 amino kiselina. Spektrin like protein reguliše kontrakcije flagela zoospora odnosno sprečavaju plivanje time i ostvarivanje infekcija. Ovaj protein imaju i neke gljive ali je drugačije rasporedjen i ima druge funkcije.

Ispitujući delovanje fungicida na Rhizoctonia solani i pojavu E.carotovorum u ogledu smo koristili osetljive sorte Lusu i Manitou na R.solani i E.carotovorum, dva patogena koja se prenose semenom.Pre postavljanja ogleda, Lusa je delimično počela da klija (što nije preporučljivo) pa su klice odstranjene. Nije bilo sklerocija R.solani na krtolama krompira. Tretiranje je izvedeno priručno sa preparatima u količinama navedenim u tabl 1. Kada su krtole tretirane, korišćena je minimalna količina vode da bi preparat bolje pokrio krtole. Veće količina  vode može da favorizuje razviće E. carotovorum. Ogled je postavljen u Šimanovcima 24. marta 2015. godine po metodi Quideline for the Efficacy  evaluation of fungicides PP 1/32/2 u 4 ponavljanja a jedno ponavljanje je 60 krtola.

Ocena delovanja fungicida izvedene su u zavisnosti od faze razvića krompira

1. Preled semenskih krtola pred postavljanje ogleda,
2. Pregled krompira  kada je 90% niklo biljaka,
3. Pregled posle nicanja,
4. Pregled u vreme cvetanja,
5. Pregled biljaka i krtola u vreme vadjenja. Rezultate delovanja fungicida prikazati ćemo samo u vreme vadjenja krtola.

Delovanje fungicida tretiranjem semena na R. solani 

Lusa je poznata po osetljivosti na E.carotovorum. Skoro sve matične krtole su bile sa simptomima E.carotovorum što je uticalo i na  manji broj oformljenh krtola po biljkama. 

Variranje prinosa kod nekih sorata kao što je Lusa je uglavnom zbog uslova za pojavu ili odsustvo razvića E.carotovorum.

Fungicidi su  efikasni na R.solani. Medjutim,nema registrovanih baktericida u formulacijama preparata za tretiranje semena  krompira pa kod prisustva inokuluma E.carotovorum kod sorata kao što je Lusa , efekat delovanja fungicidana R.solani skoro se ne vidi.

Prestige 290 FS je pokazao izvesne prednosti jer imidakloprid  se prenosi i preko semena u nadzemni deo i štiti krompir od krompirove zlatice i lisnih vaši. Medjutim, i ovde kod prisustva E.carotovorum na osetljivoj sorti Lusa,Prestige290 S ne pokazuje prednost delovanja na L.decemlineata.

U novije vreme posebno u Južnoj Bačkoj javlja se stolbur fitoplazma krompira  u zabrinjavajućim razmerama.  Konstatovan je u Madjarskoj, Rumuniji, Republici Češkoj i  proširio se u neke njima susedne zemlje,  gde izaziva smanjenje prinosa od 30 do 80% ali  smanjuje i  kvalitet. U Srbiji se nalazi na A2 listi karantinskih štetnih organizama.  Kod nas se širi  u druge delove Vojvodine.Najintezivnije se javlja na krompiru za čips koji se obično gaji na većim površinama, a krompir je atraktivan za cikade vektore.  Kod  inficiranih čips krtola  sa Stolburom  u procesu pečenja tamni meso što  krtole čini nekorisnim za osnovnu namenu.

Sl.1. Stolbur krompira (Phytoplasma solani)

Razviće i vektori prenošenja stolbura krompira

Stolbur krompira izaziva  Candidatus Phytoplasma solani  (Mitrović i dr.2014). Prenose ga cikade. Od 16 vrsta cikada koje se javljaju na krompiru i koja su testirana na  C. phytoplazmu   bila su pozitivne samo 3 vrste: Hyalesthes obsoletus, Reptalus panzeri i Reptalus ginquecostalis (Mitrović i dr. 2014, 2015.).Testiranja su potvrdila prenošenje samo H.obsoletus i R.panzeri  koji se javljaju u epifitotičnim razmerama u Južnoj Bačkoj i odgovorni su za epidemiju stolbura na krompiru.  Najznačajniji je  H. obsoletus  kojem je domaćin poponac (Convolvulus arvensis), zatim Crepis foetida, ruderalni korov i kopriva (Urtica dioica ) Kosovac i dr., 2014).  Populacija imaga H. obsoletus mogu biti fitoplazmatična   (oko 18%) ako su se hranili poponcem i koprivom ali ako su se imaga hranila sa C. foetida mogu biti vektori fitoplazme  u većem procentu.

Drugi značajniji vektor  C.Phytoplasma solani je R. panzeri koji se razvija na kukuruzu, pšenici, divljem  sirku i dr.  Oba vektora prenose stolbur sa  biljaka hraniteljki posle preletanja imaga na krompir koji je atraktivan za ishranu imaga. Najosetljivije su mlade biljke krompira, a  starije su otpornije (važno za suzbijanje). H.obsoletus i R.panzeri,kao što je karakteristično i za druge Cixiidae  prezimljuju u stadijumu larvi na korenu domaćina i ishranom primaju fitoplazmu. Akvizicija fitoplazme je u stadijumu larve pa imaga posle izletanja iz zemlje  prenosite stolbur na krompir na kojeg doleću.