Obolelo seme propada pre ili nakon klijanja. Na izniklim biljkama dolazi do nekroze i omekšavanja hipokotila tako da mlade biljke brzo polegnu, postanu smedje i vrlo brzo istrule. U toploj leji širenje parazita je koncentrično i dolazi do formiranja „golih mesta”.

Tipičan simptom je mrka obojenost prizemnog dela stabla koja je jasno odvojena od susednog zdravog dela tkiva. Iznad zaraženog dela biljke mogu da se formiraju adventivne žile.

Zaraženo seme ovim patogenom ne klija, truli i raspada se. Na mladim klijancima najpre se javljaju vodenaste pege, koje se povećavaju i za vrlo kratko vreme biljke propadaju.

Na izniklim biljkama u toplim lejama dolazi do propadanja korena ili stabla u prizemnom delu, koji dobija mrku boju i nekrotira. Tako obolele biljke poležu i na njima se javlja bela micelijska navlaka, koja se širi i po površini zemlje u vidu paučinaste prevlake. Polegle biljke pri većoj vlažnosti kao da se istope i po tom simptomu bolest je dobila naziv „topljenje rasada”. Propadanje biljaka u leji je u koncentričnim krugovima pri čemu nastaju „gola mesta” .

Starije biljke slabije obolevaju. Na njima se mogu zapaziti pege na stablu, zaostajanje u porastu i uvelost.

Nazastupljeniji su pored gajenih kultura koje se gaje gde su vlažni tereni, pored reka i potoka, pored oboda šuma. Najštetniji su puževi golaći iz familija Arionidae i Limacidae.

Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti različite veličine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni ”puž golać” .Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se početkom večeri i noću. Njihovo prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Nematode predstavljaju veliki problem posebno u zaštićenom prostoru gde su pogodni uslovi - viša temperatura i vlažnost vazduha u odnosu na otvoreni prostor.

Nematode su veoma sitne štetočine, teško vidljive golim okom, ženke su duge 0,4 -1,9 mm kruškastog oblika, dok su mužjaci manji 0,030-0,036 mm crvolikog izgleda. U zavisnosti od temperature tokom godine mogu imati i do 12 generacija. Larva prodire u biljku u blizini vrha korena i korenovih dlačica i nakon mesec dana larve prelaze u odrasle ženke kruškolikog oblika. Na korenu biljaka izaziva gale i kvržice različitog oblika koje su ispunjenenematodama. Kada gale puknu počinju da trule, nematode dospevaju u zemljište, gde mogu bez uzimanja hrane da prežive do godinu dana. Otvori na galama i kvržicama omogućavaju prodor drugim patigenima (Phytophthora, Vericillium, Fusarium i dr.). Naseljene biljke usled oštećenja zaostaju u porastu, venu i suše se. Jaja nematoda su veoma otporna pa se pretpostavlja da se u nepovoljnim godinama i u toku zime nematode održavaju jedino u ovom obliku, dok svi drugi stadijumi propadaju.

Lisni mineri su sitni insekti iz reda muva. Štete pričinjavaju larve koje žive izmedju dva površinska sloja lista i hrane se lisnih tkivom. Oštećuju listove kada dolazi do pojave tipičnih hodnika (mina) koje se vide i sa lica i sa naličja lista. Na osnovu oblika i položaja mina može se utvrditi o kojoj vrsti minera se radi.

Tripsi su sitni mali insekti, mekog i izduženog tela veličine 1-2 mm. Postoji više vrsta, a najčešći je duvanov trips (Trips tabaci). Poslednjih godina dolazi do jače pojave kalifornijskog tripsa. U zatvorenom prostoru mogu se razvijati tokom cele godine, a kada je nepovoljno vreme njihov razvoj je usporen (sl.32.).

Hraneći se lišćem, sišući biljne sokove izaziva direktne štete - dolazi do pojave beličastih pega sa velikim brojem crnih tačkica, kao i indirektne-prenosi viruse.