Simptomi se javljaju na svim delovima biljaka.Prvi simptomi su na donjem lišću u vidu tamnozelenih pega, pege su vlažnog izgleda sa hlorotičnim oreolom. Tkivo u okviru pega izumire i dobija tamnomrku do crnu boju po čemu je bolest i dobila ime „bakteriozna crna pegavost”.Kada je veći broj pega na listu, list žuti i opada. Kada je visoka vlažnost vazduha u okviru pega pojavljuje se bakterijski eksudat.

Na nesazrelim plodovima dolazi do pojave sitnih sjajnocrnih pega. Tkivo je ugnuto i kada plod zri u tim delovima ne dobija crvenu, već žutu boju. Kada se pege spajaju javlja se deformacija plodova, jer dolazi do zastoja u porastu tkiva u okviru pega.

Karakterističan simptom koji izaziva ovaj patogen jeste uvelost biljaka.   Gljiva se razvija u sprovodnim sudovima tako da mladje biljke najpre postaju hlorotične, zatim venu i suše se.

Dolazi do nekroze biljaka, iz korena sprovodnim sudovima parazit se širi dalje, sprovodni sudovi nekrotiraju i na poprečnom preseku se vidi nekrotična, tamno obojena zona. Biljke u polju iznenada venu i dobijaju žutu boju, vidno zaostaju u porastu. Kada se po dužini zaseče prizemni deo stabla paradajza zapaža se mrka obojenost sprovodnih sudova. Donje lišće zaraženih biljaka najpre postaje hlorotično sa prosvetljenim nervima, zatim vene, po obodu nekrotira, suši se i opada. Propadanje čitavih biljaka nastaje kasnije nakon cvetanja i plodonošenja.

Parazit preživljava u zemljištu trajnom micelijom. Toplo i vlažno vreme pogoduju njegovom razvoju. Kod paprike uvenuće najčešće nastaje tokom vegetacije pri čemu biljka zadržava zelenu boju, pa se zato i naziva “zeleno uvenuće”, a kakvi će se simptomi javiti zavisi od otpornosti sorte i patogenosti soja.

Kod paradajza uvenuće koje izaziva V.albo-atrum je teško razlikovati od fuzarioznog uvenuća.Cela biljka ili pojedini njeni delovi gube turgor. U početnim fazama zaraze biljka danju vene, a noću ili kada se vrši navodnjavanje ona povrati svežinu. Kako se parazit razvija u sudovnim sistemima biljaka dolazi do ometanja u kretanju vode i mineralnih materija, tako da posle izvesnog vremena biljka vene, bez oporavka. Na poprečnom preseku biljke zapaža se mrka obojenost sprovodnih sudova. Biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled. Ovo su karakteristični simptomi kod paprike.

Znaci oboljenja kod paradajza su nešto blaži i nema uvenuća, niti se remeti njihov porast. Na donjem, najstarijem lišću dolazi do pojave hlorotičnih pega koje potom nekrotiraju. Mrka obojenost sudovnog sistema zapaža se na uzdužnom preseku što je karakterističan znak zelenog uvenuća paradajza.

Kada su zaražene mlade biljke u toplim lejama dolazi do njihovog poleganja i propadanja.Na prizemnom delu stabla javlja se vodenasta, nekrotična pega koja zahvata celo stablo.

Tipični simptomi su na plodovima paradajza na spojnom mestu peteljke i ploda kada dolazi do formiranja vodenaste zone i plod brzo otpada. U okviru pege javlja se siva micelijska navlaka.Na listovima se, takodje, pojavljuje vodenasta pega koja se brzo širi u uslovima vlažnog vremena, a u okviru pege uočava se sivo beličasta micelijska navlaka.

Tipični simptomi se pojavljuju na zrelim, slabije na zelenim plodovima, kada dolazi do pojave udubljenih, okruglih pega prečnika oko 2 cm. Centralni deo pege je tamniji, a kada je vreme vlažno zapaža se pojava spora u vidu sluzaste mase, koja se kasnije osuši. Obolelo mesto na plodu vrlo često napadaju drugi sekundarni patogeni koji ubrzavaju propadanje ploda. Redje biva napadnuto lišće.

Simptomi se javljaju samo na listu i to najpre donjem, a bolest se potom širi i na gornjem lišću. Prvo dolazi do pojave simptoma na licu lista u vidu svetlozelenih ili žutih zona sa nejasnim rubovima. Sa naličja lista u okviru pega pojavljuje se maslinasto zelena, mrka, somotasta prevlaka. Lišće se uvija, suši i opada pre vremena. Ponekada se simptomi javljaju i na cvetovima, plodovima i stablu

.