Ovo je priča o virusima koje su parazitske ose uspele da iskoriste kao hemijsko oružje !

Ose koriste viruse kako bi zarazili tela gusenica ali sa dobrim ciljem. Virus u telu gusenice proizvodi nove gene i ubacuje ih u genome gusenice kako bi štitio telo gusenice od ostalih virusa. Priroda je ovaj put nadmašila sebe !

Brakonidi su vrsta osa koja je razvila ovu vrstu mutiranja virusa a poznata je i kao osa parazit. Ženke ležu jaja u još žive gusenice dok njihove larve dok rastu jedu to isto meso.

Još 1967. godine, naučnici su primetili da pored jaja, ose još nešto ubacuju u gusenice. Trebalo im je još jedan decenija da bi uspeli da shvate šta je to, a virusi koje su tada otkrili nazvali su brakovirusi. Svaka pod vrsta brakonidih pčela ima različite viruse, a smatra se da postoji 17.000 pod vrsta brakonidih pčela !

Svaki od ovih virusa ima samo jedan zadatak a to je da oslabi imunitet gusenice i usmeri njen metabolizam kako bi bolje odgovarao osama koje se nalaze u njoj. Bez pomoći virusa, jaja bi uništio imunitet njihovog domaćina.

Virus je svakako neophodan za ove ose, ali i za gusenice ! Za razliku od drugih virusa, brakovirusi ne mogu da se umnožavaju i njih proizvode samo jajnici ose. Trenutak kada se nađu u telu gusenice, njihov životni ciklus se završava, pa ih neki i ne nazivaju virusima. Smatraju ih sekretom iz tela ose koji jednostavno pomaže prilikom razvijanja mladih osa iz jaja.

Zbog nedostatka gena koji je zadužen za razvoj proteinskih omotnica koje daju formu i strukturu, brakovirusi ne mogu da se nezavisno umnožavaju. Oni nisu samo saveznici ose, već deo njenog tela !

Samatra se da je brakovirus uspeo da uđe u genom ose pre 100 miliona godina, kada je virus zarazio osu, ušao u njene gene i gene gusenice i time stvorio partnerstvo koje je od tada postalo kobno po gusenice !

Suncokreti (Helianthus annuus) su prelepi ikonični cvetovi, popularni u mnogim kulturama koje su se smenjivale kroz istoriju – a poznato da su uzgajani u području današnjeg SAD-a čak i pre 5.000 godina!

Suncokrete prate i brojni mitovi, a najpopularniji je onaj da se okreću za Suncem. Iako je istina da se mladi cvetovi zaista okreću, zreli cvetovi ipak ostaju fiksirani na jednoj poziciji, uglavnom okrenuti prema istoku.

Većina nas voli grickati semenke koje proizvode, međutim, da li ste se ikada zagledali u njihovo središte? Suncokreti su više nego samo lep cvet ili ukusna hrana – oni su takođe i pravo matematičko čudo.

Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz, ili 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144… Ako ste prespavali taj čas matematike, svaki broj u nizu je zbir prethodna dva broja. Spirale koje vidite u središtu su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima – počinju u centru i završavaju kod latica.

Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme – kako bi svi zajedno upešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao, ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni… Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila.

Svi smo videli ogromne, dugačke police prepune raznih brandova sokova, koji se takmiče čije će pakovanje biti ‘što prirodnije’ sa velikim natpisima 100% prirodno i sa velikim prelepim slikama voća, neizostavni spisak vitamina i naravno reč: sveže.

A zašto im i ne bi verovali. Sokovi nisu kobasice, ako praviš sok od jabuke, iscediš jabuku – i dobiješ sok… Ipak… imamo razloga da budemo skeptični, jer svi ti sveži sokovi mogu biti stari i po godinu dana.

Da li ste se ikada zapitali zbog čega 100% prirodni, sveže iscijeđeni sokovi – bez additiva, kako piše na njima mogu biti tako različitih ukusa?

Proces pravljenja soka stvarno počinje ceđenjem voća… nažalost, tu se svi ‘normalni’ delovi procesa završavaju. Isceđeni sok se odmah prosleđuje u ogromne rezervoare iz kojih se uklanja kiseonik – što omogućuje tečnosti da stoji i godinu dana bez kvarenja. Na taj način kompanije mogu isporučiti sokove tokom cele godine, bez obzira da li je sezona voća ili ne.

U procesu uklanjanja kiseonika iz rezervoara, gubi se ukus soka. Sada imate prepune rezervoare tečnosti koja ima ukus papira… Zbog toga postoje posebne hemikalije koje se zovu ‘paketi ukusa’ i koje uglavnom proizvode one iste kompanije koje proizvode i parfeme. Ove hemikalije se dodaju u tečnost koja ima ukus papira – i eto ga: vaš 100% prirodni sok je serviran.

Zbog velikog broja ‘rupa u zakonu’, većina kompanija se uopšte ne zamara s idejom da napiše stvarni sastav soka.

Takođe, ako pogledate sastav “prirodnih” sokova, većina njih ima jednaku količinu šećera. Problem je u tome što to nije običan šećer već visoko fruktozni kukurzni sirup čije dejstvo na ljudski organizam nije ni malo zdravo.

Kompanije reklamiraju ovakve sokove kao tečnosti bez šećera, ali to je delimično tačno. Ono što bi bil tačno napisati je “Sokovi u koje nije dodat šećer”.

Biljka koja se bukvalno zove “Kečap i krompirići” prva je biljka na svetu koja rađa plodove krompira i paradajza zajedno.

Bitno je napomenuti da ova biljka nije genetski modifikovana, već je jednostavno ukrštena, a gornja polovina biljke rađa čeri paradajz, a donja beli krompir.

Ukrštanje biljaka nije ništa novo, ljudi to rade već hiljadama godina, ali ukrštanje dve različite vrste povrća kako bi davale dva različita ploda je neverovatno komplikovan proces. To se najbolje postiže kalemljenjem jedne biljke na drugu kako bi se povećala mogućnost primanja druge biljke i davanja plodova.

Ova biljka može da rađa istovremeno krompir i paradajz, a 15 godina se radilo na njenom usavršavanju. U Velikoj Britaniji je već postala hit.

Jagode su voće koje se lako kvari, a ne podnose niske temperature. Kako bi povećali otpornost jagoda prema niskim temperaturama, i time im takođe povećali životni vek na policama supermarketa, grupa naučnika iz Japana je napravila nesvakidašnju vrstu jagoda.

Arktički iverak je riba koja, kao što mu ime kaže, živi u izuzetno hladnim vodama, a njegov gen koji mu omogućava da istrpi tako niske temperature je izvučen i ubačen u jagodu. Jagode su zaista postale otpornije, ali još jedna zanimljiva stvar se dogodila. Boja ovog voća je umesto crvene, postala plava !

Još se ne zna da li će ova nova vrsta jagoda ući u slobodnu prodaju i uzgajanje, ali je zaista neverovatna stvar šta su naučnici uspeli da naprave.

Biljka koja može da reši problem zagađenja radijacijom je vrlo poznata širom sveta, a njena svojstva su od izuzetnog značaja jer na jednostavan i jeftin način se ljudi mogu spasiti razarajućih efekata zračenja.

Suncokret je biljka od koje dobijamo ulje i ukusne grickalice, ali i novo oruđe u borbi protiv zračenja. Koren ove biljke može da upije veliku količinu radijacije, a zatim je prebaci u semenke i stabljiku. Posle toga se bezbedno može ukloniti kako bi se nove biljke suncokreta zasadile i još više očistile tlo i vazduh od radioaktivnih elemenata.