foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
_____________________________

Malinin prstenar – Agrilus rubicola

Osobine štetočine: Malinin prstenar ima jednu generaciju godišnje. Imago je dužine 5-7 mm. Telo je izduženo i ovalno, tamno-smedje do crno s metalnim prelivom. Larva je duga 15-16 mm, uzana i izdužena, sa jasno izraženim segmentima, a na poslednjim postoje dva skeletizirana izraštaja u vidu pincete. Prezimljava u stadijumu odrasle larve u srži ili izmedju srži i drveta izdanka maline. Sredinom maja lete odrasli insekti, dopunski se hrane na listu maline i kupine, zatim se pare i polažu jaja na izdanke. Ispiljena larva se ubušuje pod koru izdanka na mestu gde jaje dodiruje podlogu.

Opširnije: Malinin prstenar – Agrilus rubicola

Malinin korebus - Corebus rubi

Osobine štetočine: Štetočina ima jednu generaciju godišnje. Imago je dug 7-10 mm. Telo je izduženo, zdepasto, crno s ljubičasto-bronzastim, metalnim odsjajem. Prezimljava larva u korenu ili korenovom vratu izdanaka maline. Larva je duga oko 2 cm, izdužena i jasno segmentirana, prljavo-bele boje. Na poslednjem trbušnom segmentu nalaze se dva snažna skeletizirana izraštaja u obliku pincete. Početkom maja pojavljuje se prvo imago koji se dopunski hrani i polaže jaja na koru izdanka maline i kupine u drugoj polovini juna. Posle piljenja larva se ubušuje pod koru letorasta maline. Larva se kreće uvek spriralno prema korenu izdanka. Larva dopire do srži, zatim izmedju srži i drveta gradeći spiralne razvučene hodnike na drvetu prema korenu izdanka.

Opširnije: Malinin korebus - Corebus rubi

Simptomi bolesti: Na listu se stvara brašnasta navlaka od konidija i konidiofora. Za razliku od drugih pepelnica, ova se češće javlja sa naličja lista pa se bolest slabije primećuje. Micelija prodire u unutrašnjost zaraženih organa i po tome se razlikuje od drugih pepelnica koje se razvijaju na njihovoj površini. Endofitna micelija izaziva nekrozu, sušenje lista i kasnije njegovo opadaje.

Opširnije: Pepelnica leske – Phyllactinia corylea  .

Simptomi bolesti: Bakterija može da inficira sve zeljaste delove biljke. Na lišću se obrazjuju pege koje su najpre bezbojne, kasnije postaju smedje, a nakon nekrotiranja tkiva crne. Oblik i veličina pega je različita, ali su mahom okruglaste ili uglaste Pri jačoj infekciji pege se spajaju i zahvataju čitavu lisnu površinu. Pege su slične i na peteljci lista i na mladarima, ali su nešto ulegnutije i uzdužno se spajaju.

Opširnije: Crna bakteriozna pegavost oraha   - Xanthomonas  juglandis   

Simptomi bolesti: Gljiva parazitira sve zeljaste delove oraha. Na listu se zapažaju pege  sa središtem sivkaste boje, nepravilnog oblika i veličine. Pege su nepravlno razbacane po površini lista. Na mladarima su pege ovalne ili okrugle uronjene u epidermalno tkivo.

Ciklus razvojaParazit prezimljava u opalom lišću u vidu peritecija koje sadrže askospore koje s proleća inficiraju mlade listove. Infekcija se može ostvariti i konidijama koje su formirane na miceliji koja se nalazi u tkivu mladara. Infekcija se ostvaruje kroz stome i lenticele, kao i oštećene delove lista, ploda i mladara u ćemu značajnu ulogu imaju insekti.

Opširnije: Lisna pegavost oraha   - Gnomonia juglandis  

Leskova grinja – Eriophyes avellanae

Osobine štetočine: Leskova grinja ima 5 generacija godišnje. Prezimljava u nabubrelim, okruglastim pupoljcima U proleće ih napustaju i sele se na osnove novo nastalih pupoljaka. Seoba grinja se vrši u dva navrata, prvi put od marta do maja i drugi put u septembru i oktobru. Napadnuti pupoljci počinju da bubre već u avgustu, a neke od grinja ih napuštaju već u jesen i presele se još na zdrave pupoljke koji, takodje, nabubre i u njima grinje prezime.

Opširnije: Leskova  grinja – Eriophyes avellanae  .

Potkategorije

Pretraži tekstove...

RizVN Login