Simptomi bolesti: Bakterija izaziva izrasline, tumore mahom na mladim granama, mada može zahvatiti i koren, stablo, lišće i plod. Izrasline mogu biti različite veličine (veličine zrna graška do veličine oraha) pojedinačne ili grupisane tako da obuhvate celu granu. Mladji tumori su u početku loptasti, mekani boje kore grančice, a kasnije su naborani, pucaju i postaju plutasti. Unutrašnjost tumora je šuplja.

Simptomi bolesti: Na obolelom lišću zapažaju se krupne, svetle hlorotične pege, u okviru kojih se zapaža brašnasta navlaka.

Ciklus razvoja: Patogen tokom vegetacije ima više sekundarnih infekcija. Micelija patogena razvoija se endogeno u biljnom tkivu. Kroz stomine otvore izbija 1-4 konidiofore. Konidije putem vetra dospevaju na zdravo lišće pri čemu dolazi do negovog zaražavanja.

Simptomi bolesti: Početni simptomi su iznenadno venjenje lišća tokom vegetacije na pojedinim granama ili na više grana. Lišće postaje tamno-sivo,suši se, ponekad opada, najpre donje a potom i vršno lišće. Kod masline se ne pojavljuje tipičan simptom „crno srce“ gde se prilikom skidanja kore zapaža mrka ili tamna boja. Na obolelim izdancima tokom zime zapaža se masa tamnih makrosklerocija.

Simptomi bolesti: Kod obolelih biljaka uočava se slab porast lastara, prevremeno žutilo i opadanje lišća koje se završava sušenjem vočaka. Simptomi se obično pojavljuju na jednoj ili dve grane, a za dve do tri godine biva zahvaćeno celo stablo. Najpre se suši jedna voćka, a zatim se patogen širi konecntrično na susedna stabla koja izumiru. Sušenje obično zahvata najpre koren a zatim se patogen širi ispod kore duž stabla do 1 m visine ili više. Izmedju sasušene kore i drvenastog dela pojavljuje se bela ili žućkasta lepezasta micelija. Osim beličaste micelije tipičan znak bolesti jeste formiranje tamno-mrkih ili crnih žiličastih vrpci sačinjenih od mnogobrojnih micelija (rizomorfi). One se šire iz korena u okolnu zemljišnu sredinu. U prizemnom delu izumrlog stabla javljaju se pečurke – karpofore boje meda „mednjače“ koje rastu ili na stablu ili u blizini korena.

Rdjasta grinja agruma – Aculops pelekassi

Osobine štetočine Rdjasta grinja najviše napada mandarinu, narandžu, limun, a u manjoj meri ostale agrume, ima više od 15 generacija godišnje u zavisnosti od vremenskih uslova. Odrasle grinje su izduženo klinastog oblika. U prednjem delu su proširene a na zadnjem sužene, dužine tela od 140 do 150 mikrona. Mlade grinje su u početku bledo žućkaste boje, a kasnije prelaze u smedju-rdjastu boju. Imaju dva para nogu, jaja su loptastog oblika, svetlo žute boje. Prezimljava u pupoljcima a redje na mladom lišću. U proleće sa kretanjem vegetacije grinja prelazi na lstove a zatim i na plodove. U rano proleće grinja se razmnožava unutar pupoljaka gde se razvije jedna do dve generacije pre izlaska na mlade listove. Ženke polažu jaja okruglog oblika bledo mlečne boje, koja su prilepljena za podlogu. U vreme vegetacije kada je intenzivan porast biljaka najpovoljniji su uslovi za razvoj grinja, u leto 5 dana, a s proleća i jeseni oko 20 dana.

Grinja pupoljaka citrusa – Aceria sheldoni

Osobine štetočine: Osim na limunu pričinjava štete i na narandži, grejpfrutu i dr. Odrasli oblici su veličine oko 170 do 180 mikrona, bledo-prozirne do bledo-mlečne boje. Larve su slične odraslim formama. Jaja su okrugla. Bledo prozirna. Larva se nalazi i razvija pretežno unutar pupoljaka, na mladim cvetovima, a manje izmedju ploda i zalistaka peteljki. Naon polaganja jaja inkubacija traje 2-6 dana u zavisnosti od temperature. Razvoj pojedinih generacija tokom leta traje 10-15 dana. Tokom zime razvoj generacija traje duže i do 20 dana.